Na Kopaoniku je od 7. do 12. Juna 2008-me godine održan još jedan, osmi po redu međunarodni seminar ruske borilačke veštine Sistema, takođe poznate kao Ruski Sistem.

Pod vođstvom Aleksandra Kostića i uz asistenciju Dragana Milojevića i moje malenkosti treniralo je više od četrdeset ljudi iz 12 zemalja:  Australija, Austrija, Belgija, Bosna, Engleska, Francuska, Švajcarska, Danska, Nemačka, Holandija, Kanada i Srbija.

Grupna slika posle završnog treninga

Tema je bilo puno, vremena u tih dvadeset i kusur sati nikad dovoljno, kao i uvek. Ono što smo ovaj put prešli, bili su neki specifični detalji i finese kod:

• oslobađanja od hvatova, "One joint principle" - princip jednog zgloba
• oslobađanja od hvatova, radom "oko sile"
  
• obaranja (takedowns) razbijanjem strukture
• biomehanika, prelazak iz ravni u ravan i kretanje po zemlji, polu-nivou, padovi, ustajanje
• odbrana sa zemlje i ponešto od borbe za poziciju u parteru
  
• udarci nogama, odbrana od udaraca nogom, borenje nogama - razmena ili kako to na engleskom zovu "leg fencing"
• pesničenje, odbrana od udarca, udaranje, vežbe navikavanja tela da primi absorbuje i razloži silu udarca tako da on ima manji efekat
• sklapanje naučenog u kompletnu priču slobodne borbe: ruka, noga, izbegavanja, blokovi, obaranja, parter...
• mass-attacks - masovna tuča, gužva
• vežbe istezanja koje su delom probrane iz tajlandske masaže, delom iz šijacu
• masaža u borilačkom kontekstu, za oporavak i opuštanje delova muskulature koji su pod tenzijom
• vežbe disanja: borilačke, pod stresom, iz telesne psihoterapije
• ... i još po nešto što sam fakat zaboravio ...
  
  

Naravno ne mogu da ne pomenem Brižit iz Austrije, koja dolazi već peti put na naš seminar na Kopaoniku. Već nam je postala kao sestra. Ili ćemo da je udamo ovde, ili ostavimo u manastiru Gradac. Trećeg nema
 

Sami učesnici su bili različitih nivoa znanja, a neki umaju veliko iskustvo i u drugim borilačkim veštinama. Tu su bili visoki dan stepeni u Džudou (6ti), Karateu, kikbokseri i thai bokseri takmičari, policajac iz Engleske koji je instruktor Sisteme a ranije je radio Budjinkan nindjucu dugo vremena, policajac iz Francuske sa Krav Maga iskustvom, čovek koji pored osvojenih udaračkih turnira za svojih 50 godina rada u borenju radi za crni pojas iz brazilske džiudžice koji ga čeka sledeće godine, Zen Do Kai , neizbežne Aikidoke, Tekvondo, Či-Gong, i tako dalje i tako dalje.

I ovaj put se potvrdilo ono Draganovo: "majstorstvo su osnove naučene kako treba". Ima ljudi koji su već dolazili više puta na ove seminare, neke koji se prvi ili drugi put sreću sa Sistemom kao dopunom svom programu borilačkog obrazovanja, neke koji su instruktori, neke koji su kompletni početnici - i opet jedni rade bolje, drugi malo manje dobro - ali je pozitivno da svi na kraju uvide na čemu dalje treba raditi.

Nebeska Stolica, arheološki lokalitet

Zabavni deo, a nekima i omiljeni deo ovog seminara, i ovaj put nije omanuo. Tradicionalni jednodnevni izlet ovaj put je pokrio manastire Studenicu i Gradac. Australijanci barabe su otkrili da kaluđerice u Gradcu prodaju pivo. Mi tamo idemo već 5-6 godina i to nismo znali, nije nam ni palo na pamet da pitamo. Gospodin Billy "The Diamond Legs" Manne je kupio brojanicu narukvicu, i kad smo prebrojali čvorove ispade 34. Ponovo, 34. Čoveka jednostavno hoće!

Duge šetnje na okolne vrhove i arheološki lokalitet jedne od najstarijih crkava otkrivenih na našem prostoru (Nebeska Stolica,  verovatno iz vremena dok podela na Pravoslavnu i Katoličku crkvu još nije postojala), kupanje na bazenu, đakuzi i sauna pomagali su da se brže oporavimo, sakupimo snagu i radujemo se sledećem treningu. U tome je svakako pomagalo pivce i dobra hrana koju smo imali u hotelu. Hrana je bila prava junačka, doduše kao što su Australijanci primetili "a bit oily", sa čime se slažem.

Evo ukratko i o organizaciji. Više od 5 meseci traju prijave učesnika, potvrdjivanje letova, vozova, hotela u Beogradu. Svi koji to žele bivaju sačekani na aerodromu Nikola Tesla, železničkoj ili autobuskoj stanici. Jutarnje okupljanje/sakupljanje/trčanje nazad po pasoše u hotel. Autobus dolazi i vesela ekipa kreće put Kopaonika. Izverzirani višejezički dispečer za strance i vođa puta ka Kopaoniku i nazad, Dragan, je svu dečicu i ovaj put sačuvao. Svaka mu čast.

Hotel Grand i ovaj put ispunjava naša očekivanja. Čisto je, kad sija sunce vežbamo napolju, kad je rosa ili kiša u velikoj sali, hrana je odlična, osoblje ljubazno, kafa dobra, pivo hladno, maseri su devojke mladje od 30 godina. Neki bi rekli raj. 

Paul-ov rodjendan, toči se austrijsko belo vino

Eto ne znam šta bih još napisao, osim da bih mogao iz ovih stopa da se vratim nazad na Kopaonik na još jednu turu. Ostatak fotografija možete videti ovde i ovde kod blesavog Belgijanca .

Miloš Malić, Klub Vukovi