Borenje.info je prvi portal za borilačke veštine i borilačke sportove na našim prostorima. Dobro došli!

Pozdrav svima!
Imam problem i zelela bih cuti vasa misljenja. Moj desetogodisnji sincic, po prirodi je tih , miran i nije agresivan. Kada ga neko dira on jednostavno ne ume da se suprotstavi. Ne mislim da ulazi u fizici okrsaje ali ipak da se koliko toliko zauzme za sebe. Kaze ako krene da se svadja ima utisak da ce se onesvestiti, valjda ga uhvati panika , strah... Na koji nacin da se mentalno pripremi za sukobe, kako da postane malo ratoborniji ? Koliko borilacke vestine mogu u tome pomoci? Hvala unapred

Pozdrav i Vama Nikolina!
Vidite ovako, lepota borilačkih veština je u tome što stalno otkrivaš sebe i svoje granice. Takođe stvaraju ti osećaj sigurnosti i mogu te razviti duhovno. Lično smatram da su izuzetno korisne za decu. Prirodan razvoj mišića, pravilno držanje leđa, gipkost, pokretljivost su stvari koje se razvijaju upornim vežbanjem. E sada, treninzi znaju da budu izuzetno zahtevni i teški (tu i dolazimo do otkrivanja sebe i svojih granica, i do pomeranja istih) i to je ono što ga može obeshrabriti. Tokom vežbanja će sigurno dobiti i po neki udarac (ne nokaut!), padaće na zemlju, tu i tamo po neka modrica po rukama i nogama i to je sastavni deo treninga i to je neminovno. Borilačke veštine mu mogu pomoći mnogo da otkloni strah, stidljivost , da stekne upornost, da neodustaje, da uvek teži ka boljem, da "pokaže zube" kadagod naiđe na problem (BILO KAKAV!) ali mnogo toga zavisi i od trenera (ima dosta šarlatana). Što se tiče "psihičke pripreme" ne postoji neka magična formula, jednostavno moraće sam da prođe kroz sve to, da sam nauči da odgovori pa provokacije i sam da stekne samopouzdanje, pa i da ponekad upotrebi pesnice (to je kao prvi poljubac, zajeb..o je ali kada uradiš pomisliš da je ceo svet tvoj , šalim se naravno, ali i kroz to će morati da prođe, svi smo ). Nije prijatno, ali bolje sada sa 10 godina nego kasnije (kada, možda, bude i kasno). Jednostavno Vaš sin mora da prođe kroz "trnovit put sazrevanja" a borilačke veštine mu mogu pomoći.
Mali savet: Terajte ga da redovno trenira ali ga nemojte pritiskati, pustite ga da sam shvata kako treba izvesti neku tehniku i sl. Neka sam nađe borca u sebi a ne "maminu mazu" (ništa lično, ali verujte mi svakakvih roditelja sam se nagledao). Pozdrav još jednom i srećno mu bilo!

Mogu samo da vam kazem da je on izuzetno mlad i da njegova locnost ima da se promeni do 16 godine najmanje 10 puta. Znam iz svojih iskustva kad sam bio klinac da sam bio isti kao vas sin, sve to zavisi od vaspitanja i od coveka kakav je.
Ako neko ima karakter da se povlaci, terati ga u tim godinama da promeni to moze izazvati nezeljene posledice, najbolje da pustite da to ide svojim tokom, a kad sazri on ce znati kako da reaguje. Borilacke vestine mu mogu pomoci u samopouzdanju, ali to ne znaci da ce imati hrabrosti da postane dominantan.
On je u delikatnom dobu svog zivota i bolje bi bilo da nalazi sto vise drugova pa ce sam znati kako da se postavi nego ga izolovati da bi ucio kako da fizicki dominira sa 10 godina kada je krajnje smesno koristiti fizicku sili jer je nema niti treba da je koristi, kamoli uciti ga da tako odgovara.
Sam ce stvoriti svoj karakter prostom socijalizacijom, a uciti borilacke vestine da bi izasao na kraj sa klinackim provokacijama je pogubno.
Nemojte pogresno da me shvatite.

nikolina wrote:
Moj desetogodisnji sincic, po prirodi je tih , miran i nije agresivan. Kada ga neko dira on jednostavno ne ume da se suprotstavi.

Nikolina dobro došli. Pored toga što se slažem sa ovim što su kolege napisale, primetiću da mi iz opisa zvuči da je vaš sin divna mlada osoba. Kako ste uspeli da ga odgojite tako pored svih ovih užasnih crtanih filmova i nasilja koje nas okružuje? E da nas je više tihih, mirnih i ne-agresivnih.

Naravno, kada povučenost ode u drugu krajnost gde je nasilniji zloupotrebljavaju nije dobro. Upišite ga slobodno da vežba, ali nemojte od njega praviti ratnika. Mene su roditelji upisali na džudo sa 6 godina. Za sve ove godine najveća vrednost koju sam dobio od bavljenja borilačkim veštinama je veliki broj prijatelja sa kojima sam druženje nastavio i kroz posao, i kumstvo i ko zna šta sve.

Biće on momčina junačina, slobodno ga upišite u neki klub neka se igra i bez pritiskanja.

Samo nek vezba bilo koju vestinu gde ga nece povrediti, a sto se tice tuca bitno je da nauci da je najveca pobeda izbegnuti borbu ( naravno kad je to moguce ).

Povrede su sastavni deo svakog sporta. Uvek postoji mogućnost da se povredi zglob, mišić, tetiva,... Meni se desilo da sam povredio zglob na nozi tako što sam naglo ustao (više skočio) iz kreveta. Šepao sam nedelju dana. Trenirati nešto (fudbal, košarku, borilačke veštine,...) a misliti kako nikada nećeš da se povrediš je, po meni, čista iluzija. Šta više, ubeđen sam da se povrede u borilačkim veštinama mnogo manje dešavaju nego povrede na fudbalu npr. Znam mnogo fudbalera koji su prekidali da treniraju zbog brutalnih preloma noge (kada ti se strči neka konjina sa leđa i startuje na tebe sa dve noge... )I to je deo jačanja karaktera, i ako se desi tako nešto, Bože moj, malo će da odsedi, treniraće smanjenim intezitetom i proćiće. Deca tog uzrasta ne mogu da se ozbiljno povrede(po neka modrica ili da bude malo ugruvan od padanja je normalno i deo je svakog treninga). Dečko, ako bude trenirao, sigurno neće ulaziti u ring ili kavez gde će da se bije "do krvi". Neka tradicionalna istočnjačka veština (karate, aikido, taekvondo, džudo i sl.) bi mu bila sasvim OK i za psiho-fizički razvoj i za upoznavanje i druženje sa vršnjacima.

Naravno da ce doci do povreda, ali ih treba izbegavati sto vise, tj. ici tamo gde te nece lomiti. Ne jaca karakter uopste ako te ubogalje na treninzima... A i nije lose ici i na tradcionalne Srpske vestine.

Nemojte da zaboravimo na činjenicu da u našim klubovima obično stariji i iskusniji (i bolji) sportski radnici rade sa starijim polaznicima, a mlađim majstorima ili često i ljudima sa predmajstorskim pojasevima (koji su pritom još uvek deca) daju da vode dečije termine.

To je po meni potpuno pogrešno i u takav klub nikada ne bih upisao dete. U klub gde trener za mlađu pionirsku grupu već kalkuliše sa prihvatljivim procentom povređivanja u proporciji sa postignutim uspesima na takmičenjima, takođe nikad. Nikad nikad! Deca treba da se igraju, a ne da ih neko satire da bi nakucao klubu statistiku trofeja pa da može da traži pare od opštine, grada ili republike.

Nikolina, evo još malo korisnih saveta http://www.borenje.info/baza-znanja/razno/kako-da-pronadjete-borilacku-vestinu-za-vase-dete.html

@Karaburmac
Izvini ako sam se loše izrazio, nisam ni pomislio da treba da se lome ni da će ga to "ojačati". Samo sam hteo da kažem da poneka masnica (NE na oku!) nije ništa strašno ida može pozitivno uticati na njega kao i to da sigurno neće terati decu da se mlate full kontaktom.
Što se tiče naših veština, slažem se u potpunosti sa tobom (naravno da nije loše, čak štaviše je i poželjno) ali problem je taj što jako puno ljudi nikada nije ni čulo za SVIBOR a kamoli da zna šta je to. Morali bi više da popularizujemo (kao i mnogo toga vezano za našu istoriju i kulturu) to ali to je za neku drugu temu...
Mi smo dosta toga ovde napisali (verujem i pomogli)i generalno svako ,ko trenira bor.veštine, će Vam reći više-manje ovo što smo mi rekli a to je da slobodno upišete dete na trening i da ga pustite da sam traži svoju unutrašnju snagu (da ga ne pritiskate).Lično me zanima šta Vi Nikolina mislite o svemu ovom? Možda imate neko pitanje...

Moram svima mnogo da zahvalim na brzim i iscrpnim odgovorima i savetima! Zivimo u manjem mestu pa izbor klubova bas i nije kao u Beogradu ,tako da cu morati da nadjem neko kompromisno resenje. Iskrena da budem bas mi i nije cilj da od njega pravim nekog opasnog ratnika(u naslovu sam to malo preuvelicala da bih vam jasnije ilustrovala problem, nemojte se ljutiti koliko da ga bar malo oslobodim da reaguje kada mu neko ucini nepravdu. S_meta_ mu ,to vidim , trpi u sebi ali nikako da drugoj osobi to stavi jasno i odlucno do znanja. Kao da ima neki mentalni "blok" koji ga sprecava da reaguje i brani sebe...sta je to o cemu se radi? nema samopouzdanja ili sta? koliko ga borilacke vestine mogu pripremiti u tom psihickom aspektu ?
P.S laik sam u svetu borilackih vestina pa mi nemojte zameriti na neznanju

Prvo, da se razumemo, ne ljutimo se znamo da ne želite da od njega pravite "krvoločnu životinju" već samo čoveka koji će znati da odgovori na izazov.
Drugo, ne zameramo Vam ni na čemu (niko od nas nije umišljeni stručnjak ni apsolutni majstor u borilačkim veštinama) i ja lično poštujem to što tražite pomoć i što ste spremni da proširite vidike i da saznate nešto novo (ubeđen sam i da ostali članovi foruma dele moje mišljenje).
U čemu je tačno "problem" sa njim- ne znam (nisam pedagog). Moje laičko mišljenje je da je u pitanju nedostatak samopouzdanja. Teški i naporni treninzi mu mogu pomoći da nauči kako da ne odustaje i da bude uporan. Npr. zamislite situaciju: trener mu kaže da šutne u vreću 20 puta a on ima snage samo za 15. Ostalih 5 će morati da izvede skupivši svu svoju energiju, prkos, inat štagod. Tada će mu trener reći:"Dobro, ajde sada drugom nogom". "Mučenje" se nastavlja . Nadam se da me razumete. Takođe, ono što su neki već rekli, tamo će upoznati mnogo dece (njegovih vršnjaka) koji su slični njemu (nemaju samopouzdanja, fizički su slabašni čak i za svoj uzrast,...) i sa njima se može družiti, razmenjivati iskustva,... i sam će vremenom da nađe tu snagu u sebi. Ni tablicu množenja ili školsku pesmicu mu niko nije "sipao" u glavu već je sam sedeo i učio. Isto je i sa ovim.
Iskren, prijateljski, savet (od nekoga ko će takođe biti roditelj jednog dana, nadam se) je da ga upišete u neki klub da i da ga pustite da se sam preznojava i da sam traži sebe i svoje mesto na ovom svetu. Podržite ga u svemu što odluči, nemojte ga sputavati ni "držati uz svoju suknju". Borilačke veštine mu mogu pomoći da fizički očvrsne i da stekne mnogo drugara i drugarica i sa njima i uz njih će lakše izaći na kraj sa svojim strahovima, tremom,...
E sada, to što Ste iz malog mesta,... tu Vam ne mogu ništa pametno reći ni pomoći, žao mi je...

Poslusacu savete, definitivno u skorije vreme ga upisujem u neki klub. Hvala Vam puno na svemu! Ko zna mozda jos do kraja i ispadne veliki borac od njega...

Biće čvrsta, stabilna ličnosti, svetski/olimpijski šampion, velik naučnik, umetnik,... i što je najvašnije, dobar čovek! Biće sve što poželi. Samo polako, neka se druži, neka se igra, neka upoznaje sebe, neka doživljava pobede i poraze i neka uči kroz svako iskustvo kroz koje bude prošao.
U mom potpisu stoji maksima iz jedne vijetnamske bor.veštine- Be strong in order to be useful (budi jak u nameri da budeš koristan) i ja mu želim da bude upravo to. Dobro nam došao u svet bor.veština i srećno!!!

Samo proverite i kakav je trener, da li je sposoban da radi sa decom.

Iz koje vijetnamske vestine je ta izreka? Da nije iz Viet Vo dao? Da li vezbas vijetnamske vestine? Trazio sam na netu da li ih ima kod nas i nisam nasao , kao ni za Kalaripajatu ( indijska ) i Pencak Silat ( indonezanska )? Znam da nije tema, ali reko da pitam.

Jeste Viet-Vo-dao. Nažalost ne vežbam jer je nema kod nas (barem nisam čuo da je ima). Budući da me zanimaju teologija, duhovnost i narodne izreke (svih naroda) imam običaj da ih prikupljam i da ih zapisujem. Smatram da svaki narod i kultura (kao i borilačka veština) mogu da te nauče nečemu novom i korisnom. Jbg. romantična sam duša