Borenje.info je prvi portal za borilačke veštine i borilačke sportove na našim prostorima. Dobro došli!

UNUTRAŠNJA PRIRODA BORILAČKKIH VEŠTINA (pojedinac u borilačkoj veštini)

Raspravi o tome šta je suština bavljenja borilačim veštinama verovatno nema kraja, te u tom smislu ni ovo nije pokušaj da se pruži neki definitivan odgovor na to pitanje. Jednostavno želim da ovde prikažem neke zaključke, posledicu pojedinih uvida koji su mi se nedavno otvorili, verovatno usled mog neprestanog delovanja u borilačim veštinama, kao i u kontekstu dosadašnjih iskustava na tom polju.

Prvo što bih želeo da ukažem jeste raširen problem gledanja na borilačke veštine kao na imenicu, tj. neku vrstu „definisanog“ objekta, pa se i analiza tog fenomena najčešće svodi na opisivanje njegovih spoljnih osobina. Po mom poimanju, borilačke veštine (ako su žive, a ne okoštali relikt nepodložan interpretaciji) zapravo su glagol, tj. neka vrsta stanja pojedinca u procesu borenja. U tom smislu, dolazi do onoga što se u većini borilačkih veština, makar deklarativno, naziva najvišim stadijumom – neposredna lična ekspresija borilačke veštine!

Da bih to pobliže objasnio, pokušaću da kroz izvesne analogije predstavim uslove koji su potrebni za ostvarenje takvog ličnog izraza.

Ako kao paralelu za vežbanje borilačkih veština uzmemo bavljenje plivanjem, videćemo da da se počinje u bazenu, dakle u uslovima koji su kontrolisani u najvećoj mogućoj meri. Optimalno bi bilo da pojedinac koji počinje sa plivanjem ima ceo bazen, ili njegov izolovan deo (stazu) samo za sebe, kako bi mogao da se koncentriše na tehniku, tj. rad pojedinih delova tela i njihovu koordinaciju. U borilačkim veštinama to se radi kroz vežbanje u prazno (kata, forma, shadow boxing...).

Sledeći stupanj je približavanje realnom okruženju, te plivač izlazi na reku, a praktičar borilačkih veština počinje rad sa partnerom. Zavisno od toga šta želimo postići daljim treningom, može se plivati nizvodno (uvežbavanje dogovorene tehnike/kombinacije sa parterom koji se namešta za nju), ili uzvodno (vežbanje uz otpor partnera ili u otežanim okolnostima, kako bi se unapredila fizička svojstva potrebna za izvođenje tehnike).

Konačno, zatim dolazi plivanje u moru, sa svim njegovim nepredvidljivim elementima, a naročito kada je ustalasano sa dolaskom plime ili pred nailazak oluje. Samo u ovim uslovima nepredvidljivih izazova u svakom sledećem trenutku, plivač doživljava ono specifično ushićenje sudelovanja sa okruženjem koje pred njega postavlja karakteristične izazove, kao istinski test njegove veštine. Isto tako, u borilačkim veštinama potreban je nekakav vid izazova tog tipa, kako bi vežbač mogao da ispolji svoju unutrašnju borilačku strukturu. Taj izazov obično nalazimo u obliku sparinga ili neke vrste delovanja na zadat iscenario. Vrlo bitan momenat ovde jeste odbacivanje takmičarskog momenta u sparingu, odnosno sportskom nad_meta_nja, jer se u tim uslovima cilj delovanja projektuje izvan samog subjekta, odnosno vraća se u domen imenice (pobeda/poraz), dok se istovremeno inhibira samo delovanje, tako da se procesu pripisuju kvantitativne vrednosti umesto kvalitativnih.

Takmičenje ima svoje mesto u borilačim veštinama, ali isključivi fokus na tu vrstu rezultata suštinski vodi ka ograničavanju ličnih psihosomatskih kapaciteta pojedinca, barem u smislu ličnog izraza i punoće doživljaja borilačke veštine. Razlog za to je da se takmičenje u suštini sprovodi za „traće lice“, odnosno tako da sudije imaju uvid u dešavanje, te se lični aspekt borca potiskuje.

Sa druge strane, odbacivanje bilo kog vida spontanog rada u bavljenju borilačkim veštinama, tj. oslanjanje isključivo na repetitivno uvežbavanje dogovorenih tehnika sa kooperativnim partnerom takođe ne može da dovede do istinske radosti, ushićenja izazvanog trenutnim spontanim odgovorom na postavljeni izazov, niti može da pruži onu „razmenu energije“ koja je moguća samo u spontanom radu.

Covek se kroz istoriju uvek borio, sa samim sobom, protiv zivotinja i ljudi. Zato i treba pratiti pravu prirodu borilackih vestina i ne zanemariti nijedan od ova 3 aspekta. Naravno i lecenje je bitno uciti.

Samog sebe mozemo sagledati jedino u samoci. Mnoge istine mozemo otkriti samo u samoci. To je prvi aspekt- borba sa samim sobom. Covek je sam sebi najveci neprijatelj- sa svojim egom, kukaviclukom, izdajom, bolestima itd. Mnogi majstori provode godine u vezbanju u samoci.

Drugi aspekt je borba sa zivotinjama. u 99 % vestina taj aspekt se zanemaruje, a veoma je bitan, cak i urbanim uslovima.

O trecem aspektu je najbolje ne govoriti previse- vezbanje sa sto vise partnera, jer svako ima svoj stil i gradju. Naravno i mentalitet.

Sto se tice lecenja, retke su vestine koje i to imaju. A to je i veliki minus, jer vestine treba da nas oplemenjuju kao ljude, a ne da stvaraju masine za ubijanje.

Kad spomenu samoću, bivajući u samoći mnogo sam naučio o sebi. Prvo da me mnogo smara da budem u samoći osim kada sam na pecanju...

Milos wrote:
Kad spomenu samoću, bivajući u samoći mnogo sam naučio o sebi. Prvo da me mnogo smara da budem u samoći osim kada sam na pecanju...

verovatno zato sto ti je um na pecanju 100 % posvecen pecanju ribe i nista ti drugo ne treba.

Dok kad si sam, nisi posvecen svojim mislima nego onome sto bi mogao da radis.
Pravo da ti kazem ja mislim da dosta toga moze da se postigne samocom. Na licnom psihickom napretku, prvenstveno pa to ne mogu da dokazem.
Ali ta osnova je bitna za borilacke vestine.
tacnije bitna je za sve cime se bavimo.


Inace gargamilo, Priznaj da sam te inspirisao malo na ovaj tekstic.

No, dobar je doduse josh nije dovoljno razradjen.
Posto si ga verovatno pisao na prvu loptu.


U principu slazem se sa tobom.

Djomla wrote:

verovatno zato sto ti je um na pecanju 100 % posvecen pecanju ribe i nista ti drugo ne treba.


Um na pecanju je 50% posvećen pecanju ribe, a 50% smišljanju kako da potpalim mokro granje da ne bi jeo presnu kobasicu kao prethodni put.

Na drugu stranu, mišljenja sam da čovek može doći do spoznaja o sebi i duhovnog napretka kroz delovanje u zajednici (odnos sa drugim) i "ogledanja" u drugome. U tome je i jedna od suštinskih razlika Ruskog Sistema u odnosu na filozofiju koja prati istočnjačke veštine, to jest ono što nam donosi Pravoslavni ili ajd da kažemo kod nas Svetosavski duh. Naravno i tu postoji molitva koja se upraznjava nasamo, zatim isposnička samovanja i tako dalje. Ali njima nije cilj da upoznaš sebe, da unaprediš sebe, da osvojiš za sebe neke sposobnosti koje nisi imao - već da se približiš Bogu. Tako da se u smislu teme istočnjačke meditacije koja stalno lebdi negde u zoni istočnjačkih veština ove dve vrste osamljivanja ne mogu poistovećivati. Iako se eliminacija ega kod tih istočnih meditacija uvek stavlja u prvi plan, u ovom kontekstu je upravo obrnuto (za sebe, sebe, sebe).

Milos wrote:
Djomla wrote:

verovatno zato sto ti je um na pecanju 100 % posvecen pecanju ribe i nista ti drugo ne treba.


Um na pecanju je 50% posvećen pecanju ribe, a 50% smišljanju kako da potpalim mokro granje da ne bi jeo presnu kobasicu kao prethodni put.

Na drugu stranu, mišljenja sam da čovek može doći do spoznaja o sebi i duhovnog napretka kroz delovanje u zajednici (odnos sa drugim) i "ogledanja" u drugome. U tome je i jedna od suštinskih razlika Ruskog Sistema u odnosu na filozofiju koja prati istočnjačke veštine, to jest ono što nam donosi Pravoslavni ili ajd da kažemo kod nas Svetosavski duh. Naravno i tu postoji molitva koja se upraznjava nasamo, zatim isposnička samovanja i tako dalje. Ali njima nije cilj da upoznaš sebe, da unaprediš sebe, da osvojiš za sebe neke sposobnosti koje nisi imao - već da se približiš Bogu. Tako da se u smislu teme istočnjačke meditacije koja stalno lebdi negde u zoni istočnjačkih veština ove dve vrste osamljivanja ne mogu poistovećivati. Iako se eliminacija ega kod tih istočnih meditacija uvek stavlja u prvi plan, u ovom kontekstu je upravo obrnuto (za sebe, sebe, sebe).

e vidis to je tema o kojoj sam dosta razmisljao.
dakle, opet zar ti i u hriscanstvu ne radis stvari zbog sebe?

Ti si taj koji ce otici u raj ili pakao zar ne? Bog je Bog njemu je isto?

Ali tvoja GRESKA jeste ako cinis Grehe, samim tim dovedes svoju dusu u stanje pakla umesto u stanje raja?

Dalje, Raj je za hriscanstvo svako sjedinjavanje sa BOGOM.

Nirvana je u istocnjaka SJEDINJAVANJE SA SVE-PRIRODOM.

A i za hriscanstvo je bog SVE-PRIRODA?

Mozda su to iste stvari, samo razlicito tumacene?

Ti ne mozes da se suzdrzis od greha ako nisi TI MORALNO i DUHOVNO napredan, satkan od strpljenja, saosecanja, dobrote. Jako bitna stvar.

Isto tako ne mozes da ne krsis SLICHNA pravila Istocnjackih religija koja traze ISTE osobine kod ljudi.

Dakle ti UNAPREDJUJES sebe, zarad SVE PRIRODE - boga od cega dobrobit IMAS SAMO TI, koju ti PRuza Bog ili ti sve priroda.
Uvek si TI u prvom planu.

nam je uostalom BOG dao slobodno volju, zar ne? Ali zato i osobine. Dakle da bi bio morlano jak, i da bi otisao u raj, moras biti usmeren KA SEBI.
Naravno ne u smislu SEBICHNOG sebe, ono svet se vrti oko mene, ali MOJ NAPREDAK zavisi od MENE.
To da li sam ja DOSTOJAN da stojim uz Boga ili ISusa ili Neceg drugog zavisi od toga KOLIKO SAM JA NAPREDOVAO.

Djomla wrote:

dakle, opet zar ti i u hriscanstvu ne radis stvari zbog sebe?


Ja lično da, kao i većina ostalih (grešnika). Ali hrišćanstvo nisam ja. Moje delovanje je samo tužni, sićušni, loš pokušaj. Pravo pitanje bi bilo: Da li je Isus Hrist radio stvari zbog sebe? A mi svi bi trebalo da se ugledamo na njega, ako smo pravi hrišćani.

Da ne tonemo previše u religiozne dubioze, nije im ovde mesto.

Milos wrote:
Djomla wrote:

dakle, opet zar ti i u hriscanstvu ne radis stvari zbog sebe?


Ja lično da, kao i većina ostalih (grešnika). Ali hrišćanstvo nisam ja. Moje delovanje je samo tužni, sićušni, loš pokušaj. Pravo pitanje bi bilo: Da li je Isus Hrist radio stvari zbog sebe? A mi svi bi trebalo da se ugledamo na njega, ako smo pravi hrišćani.

Da ne tonemo previše u religiozne dubioze, nije im ovde mesto.

Da Hrist je radio stvari zbog sebe jer je to put za cistu dusu. Zrtva i dobrota.

Sa duhovnog aspekta za svoju benefit. Sa materijalnog uvek je pitanje "sta ti imas od toga sto si dobar? "
Imam to da sam cist.
A sa duhovnog aspekta benefit je dobrota i cistota.

Upoznavanje i unapredjivanje sebe u pozitivnom smislu i jeste priblizavanje Bogu. Eliminisanje ega treba da je i nama pravoslavcima na prvom mestu, jer ego je gordost, a gordost je najveci greh, iz njega proisticu svi ostali gresi.

Ruski sistem je odlicna, tj. realna vestina. poenta i jeste vezbati sto vise sa ljudima, jer je to najpribliznije realnom. Ne samo iz tog razaloga, vec i zbog suprotstavljanja otudjenju koje nam namece ova lazna civilizacija.

Ali i vezbanje u samoci je dobro. Da nije tako ne bi veliki ratnici i borci kao sto su Bodidarma, Gogen Jamaguci i Masutatsu Ojama provodili godine u vezbanju u samoci. A takodje i monasi iz Saolina dosta vezbaju u samoci, a svi nabrojani su autoriteti u vestinama. I to jedni od najvecih autoriteta.

Da se prebacimo na nase prostore. Srpski ratnici su isto vezbali u samoci. Kandidati za hajduke su vezbali u samoci da ih ne bi odrukali Turcima, a morali su biti jako spremni da bi ih primili u hajducke druzine. Takodje obicaj kod vitezova je bio da odlaze sami u svet i cine dobra dela i bore se protiv zla. Da bi na taj nacin dosli do duhovnog prosvetljenja. Nesto slicno imamo i kod samuraja. Primera sigurno ima jos kod nas Srba, a i kod ostalih naroda takodje. Npr. Indijanci i Nepalske Gurke se takodje osamljuju u cilju treninga i duhovnog usavrsavanja.

Sve stoji, osim da je to za 99% nas ovde (na ovom forumu i po nasim salama) neizvodljivo zbog prirode okruženja. Sve "strukture" koje si pomenuo (da ih tako nazovem) su/su bili "profesionalci".

Ono na šta sam ja mislio je svakodnevni život prosečnog vežbača u nekom klubu, koji je rekreativac određene posvećenosti i koji će teško moći da se osami, povuče u planine, uputi sam u svet hvatajući vetar u leđa ili postane monah. Za nas neprofesionalce, preostaje da odigramo partiju što bolje sa ovim kartama koje držimo.

Opet, ima i onih koji bace ruku, pa krenu sa novim deljenjem. I to poštujem.

Čuj, budući da danas dolazi do sve veće alijenacije čovjeka od čovjeka i čovjeka od prirode. I ne treba otići previše daleko da bi se osamio.

AleksandarV wrote:
Čuj, budući da danas dolazi do sve veće alijenacije čovjeka od čovjeka i čovjeka od prirode. I ne treba otići previše daleko da bi se osamio.

Жива истина.

Jasta...ko je lepo citao (a nije pisano na prvu loptu) video je da nigde nema odbacivanja vrednosti solo treninga, kao ni glorifikacije partnerskog. Medjutim, kao sto je i naznaceno, moj osecaj razvijen dosadasnjom praksom govori da je prisustvo drugosti kljucno da bi se napravili neki odlucujuci iskoraci, u oba smisla - licnog napretka, kao i napretka vestine.

Problem samoce (pored dobrih strana koje ima) se ispoljava upravo kada se primenjuje za identifikaciju licnih nedostataka, jer je tada vrlo tecko do nemoguce izbeci zeljenu projekciju o tome sta smo u tom trenutku. Prisustvo drugosti je nezaobilazno u cilju sto je moguce preciznije identifikacije problema, a samoca je mnogo pogodnija za suocavanje sa tim i pokusaj pronalazenja "metoda" rada na samounapredjivanju.

Mladjo, imam utisak da o ciljevima i prirodi Hristovog ucenja (PAZNJA - ne kazem crkvene doktrine) znas tragicno malo, te bi trebalo da se cuvas izjava tipe da je Isus svoj zivot ziveo tako kako jeste zbog sebe.

gagimilo wrote:

Mladjo, imam utisak da o ciljevima i prirodi Hristovog ucenja (PAZNJA - ne kazem crkvene doktrine) znas tragicno malo, te bi trebalo da se cuvas izjava tipe da je Isus svoj zivot ziveo tako kako jeste zbog sebe.

Isus je bio Coevk? Bog covek?
Isus je ziveo zbog drugih, Ali to upravo znaci ziveti za svoju cistinu, iskrenost itd.
Malo se po pojmovima gubimo.

Po meni ti ako si iskren, dobar i pravedan, na prvu loptu svako ce reci, vidi budala ne zivi za sebe, recimo ako ugrozis svoj zivot za nekog kog ne znash itd. Ali po mom skromnom stavu upravo za sbe zivis tad, za svoj ideal svoju cistotu i kad se pogledas u ogledalo ti stvarno Vidis coveka, a ne nekog licimera koji je gazio po tudjim lesevima zarad sopstvenog cilja.
U zrtvi mozes samo ti ISPASTI visi I bolji.
To je stvarno jako diskutabilan pojam kad kazemo za sebe ili za druge. Prvo moramo to da raspravimo, ali verujem da je po sredi nesporazum, i da nam se misljenja po tom pitanju slazu samo su malo drugacije izdefinisana.

No, gargamilo ako zelis o tome da pricamo, mozemo preko pp.
O religijama i duhvonosti sam uvek najvise voleo da vodim konverzacije.


Problem samoce (pored dobrih strana koje ima) se ispoljava upravo kada se primenjuje za identifikaciju licnih nedostataka, jer je tada vrlo tecko do nemoguce izbeci zeljenu projekciju o tome sta smo u tom trenutku.


I stvorise nam Vuzuelizaciju, um i intelekt.

Znas sta Garg. , ja sam ti uvek pri onom stavu, ko ima otvorene oci, moze kod sebe da primeti manu makar nemao nijedno iskustvo kojim je mogao da je primeti. A neko ko ima zatvorene, neka ga 15 puta sutnu u jaja, on nikad tu gard nece staviti kad teba.

Sto naravno ne znaci da ja IMAM otvorene oci, ali recimo da mi je to neki cilj kome tezim.

Djomla wrote:

No, gargamilo ...

Znas sta Garg. ,

Prvi žuti za Djomlu



Sledeći je suspenzija naloga na mesec dana. Kad ostaneš bez argumenata prebacuješ se na lično obraćanje i ismevanje sagovornika. Neće da može.