|
Današnja tema je – kondicija. Kondicija primenjena kroz borilačke sportove i veštine. Dragi borci, fajteri došla je na red i vaša runda u kojoj ćemo razjasniti koliko je ovaj segment sportske pripreme bitan. I pre svega kako ga organizovati i izabrati na najfunkcionalniji način. Prvo šta je uopšte kondicija? Definisaću kratko–sposobnost da ono što radimo, radimo što duže bez pada efikasnosti u radu. Prilično jasno zar ne? Ostaje još da se vidi kakve vrste kondicije postoje. Generalno ih delimo na opštu i specifičnu. Opšta kondicija bi bila rad na aktivaciji kardio i aerobnih sposobnosti, razvoju opšte snage svih grupa mišića po malo, gipkosti, jednom rečju svih BAZIČNIH elemenata koji čine fizičku spremnost. Sledeća etapa je specifična kondicija. Ona je najviše sačinjena iz onih vežbi, onakvog intenziteta i obima, kakav je karakterističan za sportsko takmičenje koje imamo. U našem slučaju, slučaju priprema kroz borilačke sportove oslonićemo se na jedno jednostavno pravilo koje kaže BORI SE KAKO TRENIRAŠ, TRENIRAJ KAKO SE BORIŠ !
Hoću reći, u okvirima specifične pripreme izabrati onakav sistem vežbi, intenziteta koji je najsličniji ili još bolje ISTI kao i sportska borba koja nas čeka. Jednostavno, cilj je da kroz fižičku pripremu u tom smislu, nadvisimo za nijansu zahteve koje takmičenje postavlja. Kako bi neometano ispunili i kompletirali svaki izazov. Zato ako hoćete da se borite npr. 15 rundi, nije dovoljno to što možete brzo da trčite i igrate fudbal. Ili obrnuto, ako hoćete da dobro igrate fudbal, neće vam biti dovoljno to što možete da se borite 15 rundi. Prosto, pripremajte se onako kako se takmičite.To je esencija znanja o kondicionoj pripremi! Ako se osvrnemo na fiziološki aspekt borilačkih sportova, može se reči da spadaju u grupu aerobno –anaerobnih sportova. Odnosno, da se tokom izvođenja, smenjuju aerobni i anaerobni izvori energije zavisno od tempa koje borba nameće. Za one manje upućene, aerobni izvori energije su oni koji se koriste kada nešto dugo radimo manjim tempom. Jednostavno, naše telo tada može dobijati energiju sagorevajući energetske elemente putem kiseonika, jer mu tempo rada to dozvoljava. Aerobna spremnost, odnosno izdržljivost zavisi od kondicije kardio-vaskularnog sistema, prokrvljenosti mišića i gustine mitohondrija u njima i sl. Pa je osnovni zadatak dovesti na visok nivo ove parametre, što se kroz kondicionu pripremu i radi. 
Anaerobni rad, nasuprot aerobnom, nastupa u situaciji kada je tempo rada izuzetno visok, pa u datim trenucima telo ne može da se osloni na dobijanje energije putem kiseonika, nego se oslanja na druge „rezervne“ izvore energije. To su anaerobni izvori. U našem telu su najviše skladišteni u vidu ATP-a, kreatin – fosfata i sl. Oni su smešteni u mišićima, i prevashodno anerobni rad zavisi od količine tih materija u mišićima. Zato vežbe snage i vežbe visokog intenziteta, neizostavno pomažu u razvoju ovih energetskih kapaciteta. Generalno, svaki sport se oslanja i na aerobne i na anerobne izvore rada. Samo je pitanje u kojoj srazmeri. Tako je maraton, npr. dominantno aerobna aktivnost, dok je dizanje tegova tipično anaerobna aktivnost. Borilački sportovi su karakteristični po eksplozivnosti, brzini, snazi, izdržljivosti bar što se tiče fizičkih osobina. Pa je zato, raditi na kondiciji u ovakvim sportovima izuzetno kompleksno, ali istovremeno i veliki izazov.  Da bi ova teoretska slika, svima postala dosta jasnija , odlučio sam da sa vama podelim jedan primer. Primer se odnosi na jedan konkretan trening program kondicije u periodu od četiri nedelje. Ostatak teksta možete pročitati ovde . |
