|
 Kao i većina nas, proveo sam veći deo tokom godina treniranja lutajući od jedne do druge slabo osvetljene sale, tragajući za veštinama koje nas tako strasno privlače. Sale unutar crkava, garaže, bokserske sale, okupljali smo se na svakom mestu koje bi neki instruktor uspeo da iznajmi, izmoli ili pozajmi, a sve kako bismo mogli na miru da učimo kako nekoga da prebijemo ili da se od njega odbranimo.
I koliko god da volim miris ustajalog znoja koji se oseća u gotovo svakoj dvorani za vežbanje, sada više ništa ne mogu da uporedim sa uživanjem u mirisu svežeg vazduha tokom vežbanja. Tu je naravno i ukus blata koje mi ulazi u usta dok mi partner lice zariva u zemlju dok mi ruku drži iza leđa. Većini ljudi koji se bave borilačkim veštinama trening na otvorenom izgleda kao trening na drugoj planeti. Zapravo, to je verovatno najbolje mesto za unapređivanje veštine za svakog vežbača Sistema.
Ja trenutno izvodim najveći deo svog treninga i podučavanja na otvorenom, jedan od razloga je i ono što je Vladimir (Vasiljev, prim.prev.) jednom rekao: „nikada ne treniraj tamo gde se osećaš udobno“. Ovo može da se odnosi na mnoge stvari. Na primer, nikada nemoj da radiš sklek koji ti je lako da izvedeš, radi one sklekove koji su ti naporni. Ili, nemoj upadati u rutinu prijatnog i udobnog treninga, uvek testiraj granice svojih mogućnosti, to je jedini način da otkriješ nešto novo. To znači, izađi odande gde znaš da si dobar i pređi u okruženje koje ne poznaješ dovoljno.
Verujte mi, sve što radite u sali mnogo teže je uraditi na otvorenom. Običan sklek ili čučanj menja se kada je telo primorano da se prilagođava različitim nagibima zemljišta i okolini koju je nemoguće simulirati u sali. Teren može biti klizav, kamenjit, mek (travnat) i sve to utiče na trening. Na sve ovo moraju da se naviknu vaša stopala, dok vam telo izvodi uobičajene vežbe. ”Nezavisni pokreti” je koncept koji je poznat svakome ko trenira Sistem, ali na otvorenom će vam se njegov doživljaj bitno promeniti. Naučiti na klizavom zemljištu, snegu ili blatu kako da pravilno uklizate je nešto što nikako ne možete naučiti u sali, ma koliko da je neuredna. Slede i ostali faktori koje treba imati u vidu:
- Osvetljenost. U sali je osvetljenje uvek isto, dok se napolju može promeniti u bilo kom trenutku i za vas predstavljati prednost ili smetnju. Ja se uvek trudim, kada napolju sparingujemo ili vežbamo sa nožem, da se postavim tako da sunce bije mom partneru u oči, da bih video kako će u toj situaciji reagovati. Trudim se da na kosom terenu stojim iznad svog partnera. Ponekad i sebe stavljam u podređen položaj, da bih video kako ću reagovati i na koji način je najbolje izboriti se za povoljniji položaj. Nešto slično rade bokseri kada na treningu namerno idu među konopce i onda pokušavaju da se iščupaju iz tog nezgodnog položaja. Pri slabom svetlu, percepcija udaljenosti i brzine se menja. U potpunom mraku mnoga pravila potpuno prestaju da važe, a sluh i intuicija dolaze do izražaja. Ovo nisu stvari koje želite da otkrijete na ulici u realnoj situaciji, bolje je za njih se spremiti trenirajući na otvorenom.
- Temperatura i pritisak. Pri promeni temperature menja se i osetljivost vašeg tela. Boreći se da održi normalnu temperaturu, vaše telo može slati više krvi ka površini kože i obrnuto. Ovo može uticati na vašu osetljivost i motoriku, što se pogotovo oseća pri radu sa oružjem. Bitni faktori koji utiču na rad na treningu su i klizave ruke kada su mokre ili blatnjave, prašina koja ometa disanje ili iritira oči i slično. Iznenadili biste se u kojoj meri vaša podsvest odbija da se bacite na zemlju kada je hladno i vlažno, čak i u situaciji kada se suprotstavljate naoružanom protivniku i kada je bacanje na zemlju jedini izlaz koji vidite.
- Udarci. Jedno je udarati golo telo ili nekoga obučenog u majicu kratkih rukava (što se obično radi u salama), a nešto sasvim drugo je udarac u telo obučeno u debelu zimsku jaknu. Ovo zahteva posebno vežbanje i izučavanje alternativa u slučajevima u kojima se pokazuje kao neefikasno. Takođe, amortizovanje udaraca korišćenjem odeće ili korišćenje odeće da biste nekoga savladali ne uči se u većini škola, a trening na otvorenom je za ovo idealan.
 Ovo su samo neki primeri faktora koje nisam ni uzimao u obzir sve dok nisam počeo da treniram na otvorenom. Naravno, ima ih neuporedivo više, spomenuo sam samo neke. Nemoguće je opisati, može se samo osetiti i zanimljiv fenomen koji osećamo svi mi koji zajedno treniramo na otvorenom. Radi se o fantastičnom osećaju zadovoljstva koji se javlja nakon treninga, mnogo jačem nego nakon treninga u sali. Mislio sam da je uzrok psihosomatski ili da nam bliskost zemlje tokom treninga u podsvesti aktivira neke okidače koji spavaju tokom našeg života u urbanoj sredini. Međutim, nedavno sam pročitao studiju koja je urađena na univerzitetu na kome sam svojevremeno studirao, u kojoj se tvrdi da tokom vežbanja na otvorenom iz zemljišta kupimo mikrobe koji se u našem organizmu ponašaju identično kao antidepresivi. I da se zato tako sjajno osećamo.
Ko bi rekao!?
Članak je objavljen 26. juna 2008. na sajtu www.russianmartialart.com
Autor: Martin Wheeler
Martin Wheeler je trenutno Stariji Sistema Instruktor sertifikovan od strane Vladimira Vasilieva. Martin drži redovne treninge Sistema u školi ruske borilačke veštine u Los Anđelesu. U borilačkim veštinama je duže od trideset godina, počevši od boksa, greplinga, borenja oružjem, preko kenpo karatea do skoro deset godina u Sistemi. Država ga angažuje da obučava SWAT timove i jedinice za specijalne operacije. Pisac je i holivudskih scenarija. |
