|
Tekst o Ruskom Sistemu: Tokom prethodne godine ili nešto duže, polako sam širio vidike dobrom prijatelju. Obojica smo trenirali kod istog Ving Čun Sifua (mada u različito vreme), i postali dobri prijatelji i trening partneri. Pre dve godine on se preselio u Kaliforniju i trenira Silat. Kada se vratio u grad na nekoliko nedelja, iskoristili smo to vreme i bilo mi je zadovoljstvo da mu pokažem Sistem onoliko koliko su mi mogućnosti dozvolile. Pridružio se mojoj trening grupi, a onda sam na njegovu molbu uradio malu demonstraciju za njegove prijatelje (svi vežbaju borilačke veštine a ranije su trenirali kod našeg starog Sifua). Svi su bili vrlo zainteresovani, a ja sam pokušao da im pokažem što više različitih stvari za to kratko vreme.
 Tokom demonstriranja i pričanja o Sistemu, počeo sam da analiziram razlike između njega i drugih borilačkih veština. Pre više od dve godine, kada je moje putovanje u svet ruske borilačke veštine započelo, rekao bih da je to slobodni stil sa fokusom na principe a ne na tehnike. To je ono što me je privuklo sistemu, pošto sam već trenirao na sličan način, mada ne toliko sofisticirano. Sada, kada je moj trening napredovao razumem da je Sistem mnogo dublji i da je daleko više samog načina treniranja.
Većina borilačkih veština je tek nešto više od kompilacije pokreta i tehnika. Mnoge pružaju nešto znanja o disanju i pomalo zalutaju u psihologiju, ali većina ne daje mnogo na ove teme. Da se ogradim, nekada ranije verovatno nije bilo tako; međutim McDojo pristup i dalje prosperira i u SAD i inostranstvu, a taj pristup znači fokusiranje samo na mehaničke aspekte borbe. Ruski Sistem je drugačija veština. Dok sam pokušavao ovo da objasnim prošlog petka, verujem da sam istinski počeo da razumem koliko je duboka zečija rupa (Alisa u zemlji čuda).  Naš trening nije ograničen na to da navežbamo naša tela za pokret. Sistem nas uči kako da se krećemo ispravno, efektivno i bez tenzije. Proučavamo kretanje ljudi i njihovu interakciju sa nama. Vizuelni signali i senzitivnost se izoštravaju kroz spor i brz trening sa živim telom (ne kroz navežbane predodređene pokrete). Taktika i strategija se uče zajedno sa psihologijom. Ovo nam omogućava da lakše kontrolišemo protivnika i manipulišemo njime. Uče nas da se borimo iz svake pozicije i bez priprema. Učimo kako da sačuvamo energiju a da maksimalno uvećamo silu/snagu. Ojačavamo našu psihu, mišiće, tetive, ligamente i unutrašnje organe ražličitim kondicionim drilovima. Stičemo izdržlivost i istrajnost kroz trening. Sistem razvija kontrolu uma, tela i duha kroz disanje. Uči nas kako da kontrolišemo sopstvene strahove i kako da umanjimo njihov uticaj na borbene sposobnsti. Koristimo svoju tenziju da kontrolišemo tenziju naših protivnika. Ovde ne mislim samo na fizičku tenziju, već psihičku i duhovnu takođe. Sve ovo učimo bez stavova i unapred osmišljenih šablonskih vežbi. Da, Sistem je kompletan i nema manjkavosti. Kada neko pita da li udaramo ili se rvemo, sretan sam što mogu da odgovorim: "Da, radimo sve to".
Sistem je mnogo više od skupa pokreta, poteza ili zahvata. To je Sistem "samo-znanja" i izražavanja osmišljen da učeniku obezbedi veštine potrebne da preživi bilo koju konfrontaciju. To je sistem samo-otkrivanja koji pojedinca ojačava mentalno, fizički i duhovno u svakom pogledu. Ako ništa, vežbaču će pružiti još jedno bogato i ispunjeno iskustvo. I zahvaljujem se Bogu što sam došao u kontakt sa ovom dubokom i kompeksnom borilačkom veštinom. Bil Mekferson, link ka orginalnom tekstu
|
