|
Bitan povod za objavljivanje ovog pisma je jedan simptom naših ljudi, a to je da bukvalno padaju na kolena pred strancima. U nekim veštinama na našem podneblju je to pogotovo izraženo. Ljudi će pre otići na seminar kod nekog stranca, pa makar on bio nižeg ranga ili kvaliteta rada od domaćih majstora. Retki su slučajevi da mi izvozimo borilačko znanje u druge zemlje. Jedan od takvih majstora je i Aleksandar Kostić, čiji je raspored seminara koje drži širom sveta uvek tesno popunjen. Između ostalog poslednjih nekoliko sezona drži seminareu Australiji u više gradova. Nedavno smo u klubu imali gosta baš Australije. Došao je na dve nedelje da uči Ruski Sistem od pomenutog Ace. Gost, Majls Henderson ima bogatu borilačku biografiju. Želeći da uči na samom izvoru, često je putovao i provodio vreme trenirajući u Azijskim zemljama, najčešće u Kini. Kao Sifu drži svoju školu borenja, koja se zove "Holistic Combat Arts Academy". U nadi da će Srbija u budućnosti ponuditi više "izvoznog" borilačkog znanja drugi mzemljama, umesto što ga samo uvozi a da pritom nismo proporcionalno u tolikom deficitu - nastavak je prevod pisma koje mi je Majls poslao kada se vratio kući, a posebno mi je drago što kaže da Beograd ima šta da ponudi gostu, a i Srbija šta da izveze od borilačkih znanja:
 Zovem se Majls Henderson (Miles Henderson), živim u Australiji a nedavno sam proveo dve nedelje trenirajući kod učitelja borilačkih veština u Beogradu, Srbiji. Uzevši u obzir da je Azija dom većine rasprostranjenih borilačkih veština, a da je moja zemlja praktično na njenom pragu, često me pitaju "Zašto si išao u Srbiju"?
Moj glavni razlog je bio da treniram sa Aleksandrom Kostićem. On je jedan od vodećih svetskih eksperata za Sistemu (istočno evropska borilačka veština), i živi u Beogradu. Aleksandra sam upoznao u Australiji. Fascinirali su me i ova borilačka veština i njegov način predavanja. Želeo sam da odradim još intenzivnijeg treninga, i logično je bilo da se spakujem i doputujem u njegovu zemlju. Puno puta sam putovao u Aziju (najčešće Kinu) zbog treninga tokom mnogo godina. Misao da odem negde drugde gde nisam bio ranije i iskusim novi grad, novu kulturu, i upoznam nove prijatelje takođe je bila jak motivator.
Boravak u Beogradu je stvarno iskustvo u kojem sam uživao. Trening je bio fantastičan, uz dobre utiske o Srbiji, ljudima, kulturi i hrani (šljivovica i pita sa višnjama su mi omiljeni). Kinezi imaju izreku: "vežbanje borilačkih veština razvija velika prijateljstva". Mogu da kažem da je jedan od pozitivnih rezultata vremena provedenog u Beogradu i to što sam stekao super prijatelje. Majls sa mlađom grupom kluba Vukovi
Voleo bih da je Srbija bliža Australiji - put od 40 sati da se stigne u Beograd je stvarno smrt. Ipak, iskustvo je apsulutno bilo vredno truda. Jedva čekam da dođem ponovo, sretnem se sa novim prijateljima, treniram i možda udovoljim sebi ponekim srkom rakije i uživanjem u piti sa višnjama. Autor Miloš Malić, klub Hrast |
