Borenje.info - 11 ključnih razlika između treninga i realnosti

Borenje.info je prvi portal za borilačke veštine i borilačke sportove na našim prostorima. Dobro došli!

Aikido klub Centar, Beograd
Početna arrow Baza znanja arrow Razno arrow 11 ključnih razlika između treninga i realnosti

11 ključnih razlika između treninga i realnosti

Štampaj E-pošta
Autor Prevod: Milos Malic   
Friday, 25 June 2010
Siguran sam da većina čitalaca (ako ne i svi) treniraju sa perspektivom da budu sposobni da primene ono što uče i uvežbavaju. To je konačni cilj. Kada treniramo biramo najefektivnije sisteme i strategije koje znamo da bi jednoga dana u slučaju neizbežnog fizičkog obračuna, bili sposobni da pod stresom eliminišemo pretnju.

Svi smo svesni činjenice da je trening okruženje vrlo različito od okruženja u kojem ćemo se zateći kada smo napadnuti. Brzina života danas obično ne ostavlja mnogo vremena da se razmišlja o tim razlikama. Čak i oni koji shvate potrebu i prihvate odgovornost da budu sposobni da se odbrane obično idu na posao, zatim u teretanu, pa na borilački trening, pa kući, prespavaju i sutra nanovo.

Ono što sam želeo sa ovim tekstom je da sastavim listu 11 ključnih razlika između treninga i realnosti. Za neke od njih ste već čuli, na neke ste i sami obratili pažnju ali neke niste imali vremena da promislite. Ove razlike jednoga dana (na nesreću) mogu biti razlika između neprijatnog iznenađenja i uspešne samoodbrane u odsudnom trenutku.

 1. Posledice

U sali, bez obzira na to koliko čvrsto i "realno" mi mislili da kidišemo, ipak negde u malom mozgu znamo da treniramo sa drugom osobom koja je tu da uči. Partner nam neće skakati po lobanji ili šutnuti nas volejčinom u lice kada se nađemo na zemlji. Tu je i instruktor koji kontroliše situaciju i spreman je da uskoči momentalno ako stvari izmaknu kontroli.

Na ulici ipak, tap-tap rukom neće zaustaviti napad. Nema sudije da nas spase a napadača zadovolji presuđenim nokautom. Padanje na zemlju ne znači da je tuča završena. Posledice u realnoj situaciji su vrlo ozbiljne.

2. Prostor

Ulična borba je često tehnički skromna, na bliskoj je distanci gde se suparnici obično drže barem jednom rukom. Nema mesta za manevrisanje i izmicanje na komfornu distancu.

Ako vam je omiljena veća distanca sa koje volite da "lupate" po protivniku, u ovakvoj uličnoj borbi nećete dobro proći. U realnoj situaciji, prostor je luksuz koji retko možemo priuštiti.

3. Vreme

Na treningu, mnogi od nas (uključujući i mene) vole sparing i rvanje. Ipak jedan aspekt je u realnoj situaciji potpuno različit. Nećete imati vremena da "ispipate" protivnika niti da se zagrejete. Nema vremena da se mentalno pripremite pre sukoba. Napadi mogu da planu brzo, i najčešće u situaciji u kojoj vam se ne bije. Realna šorka je brza.

4. Peckanje (jabbing)

Mnogi ljudi po navici peckaju tokom treninga. Takvi udarci su odličan alat da se odredi distanca, ispita protivnik, namesti pozicija za snažniji napad ili čak i pokušaj da se nokautira protivnik u kontaktnim sportovima. U realnoj situaciji nema ni prostora ni vremena za poigravanje tog tipa. Realna tuča je mnogo drugačija od treninga. Peckati da bi napravili prostor za druge "alatke" ostaće najčešće bez efekta.

5. Spremnost

Kad krenete u klub na trening, znate šta vas očekuje. Spremni ste na sve što trening donosi. Mentalno ste pripremljeni. Vrlo često po glavi prebirate tehnike i poteze na putu do sale. U realnoj situaciji nemate taj luksuz. Stvari najčešće eskaliraju brzo i kada ih ne očekujete. Čak i kada imate visok nivo svesti i primetite da se nešto sprema, to je i dalje kratak "kompresovani" period, i malo šta može da se uradi da se pripremite.

Spremnost je klizna skala gde što vam je viša bezbednosna svest, a samim tim manje šanse da vas uhvate na prepad, spremniji ste. Ipak čak i ta spremnost nije ni približna onoj koju postignete putujući ka treningu i razmišljajući o stvarima.

6. Zaštitna oprema

Tokom teškog sparinga ili rvačkih borbi uobičajeno je da se nosi guma za zube, često i suspenzor (štitnik genitalija), nekada rukavice ili čak i više opreme u zavisnosti od prirode treninga. U skladu sa prirodom treninga, najčešće ima nekakve zaštitne opreme.

U realnoj situaciji, nema zaštitne opreme. U odsudnom trenutku ovo će možda uticati na vas, a možda i neće. Zaštitna oprema ponekad promoviše nerealne navike u treningu. Kaciga recimo stvara naviku da se neki udarac koji bi bez kacige naneo ozbiljnu štetu, "prima" na treningu bez problema

Korištenje rukavica promoviše instinktivno udaranje u glavu, što sa sobom nosi rizik izazivanja ozbiljnih povreda kako glave tako i šake.

7. Podloga, tlo

Površina na kojoj trenirate će retko kada biti ista kao onoj na kojoj ćete se potući sa nekim. Nekada će to biti beton, nekada zemlja, pločice, šljunak ili neka druga podloga koja "ne oprašta".

Porvh svega, zatećićete se i na terenima pod uglom kao što su ivičnjaci ili stepenište. Ove razlike treba uzeti u obzir kada razmatrate kako se način na koji sada trenirate može okrenuti protiv vas i dovesti vas u opasnost.

8. Šutiranje iznad visine kuka

Puno je faktora koji čine udarce nogom iznad visine pojasa nepraktičnim. Mnogi ljudi čak i ne mogu, ili im je neudobno da gađaju visoko bez prethodnog zagrevanja i istezanja. Za ovu konkretnu stvar adrenalin ne pomaže.

Povrh svega, možete se zateći u labavoj obući. Površina na kojoj stojite može biti klizava. Iako može da izgleda bezbedno kada hodate, ali kada pivotirate stopalom da ispalite visok udarac, neka podloga može lako da se pokaže fatalnom. Takođe da bi šutirali visoko pantalone treba da budu dovoljno široke ili skrojene tako da to dozvoljavaju. Kada uz to uključimo i prethodno razmatrane faktore poput vremena, spremnosti i prostora, shvatićete da je u realnoj borbi teško šutirati uopšte a kamo li visoko.

9. Nepoznate osobe

Ova stavka je jasna sama po sebi. Nikada ne znate ko je sve oko vas i koje su im namere. Kada se potučete sa jednom osobom, vrlo je verovatno da ima prijatelje u okolini koji će rado uskočiti u bilo kom trenutku. Ukoliko je napadača više, najčešće ih je tri ili više od toga, a retko tačno dva.

Na treningu, čak i kada radite sa više napadača, vi u manjoj ili većoj meri znate svakoga i kako će se ponašati. Ovde imamo vezu sa prethodno pomenutim posledicama. Trening sa više napadača nigde nije ni približan po posledicama do kojih dolazi u realnoj situaciji.

10. Okruženje

Vežbanje u sali je okruženje orijentisano ka učenju, barem bi trebalo da bude... Isto tako, u sali nema oštrih ivica a površine su glatke. Svako je došao da uči, i svi se znaju.

Okruženje u realnoj situaciji je mnogo drugačije. Na primer, vrlo verovatno je da će to biti otvoren prostor. Možda na ulici pred hiljadu očevidaca. Ako neko nije komforan da drži neki govor u javnosti, to će vrlo verovatno uticati na njegove performanse ukoliko bude prinuđen da se brani pred gomilom. Svi će gledati u njega.

Bezbroj stvari i prepreka nalaziće se svuda naokolo. Dobar deo njih može da posluži kao oružje. Ovo menja kompletnu postavku iz sale. Suština je da je okruženje u kom treniramo vrlo različito od onog u kojem će nas napad zateći.

11. Suženo vidno polje, tunel

Stres borbe ima mnogo efekata na telo. Suženo vidno polje je verovatno najproblematičniji. Uobičajeno se doživljava u kombinaciji sa efektom usporenja vremena. Suženje vidnog polja dolazi samo pod jakim stresom. Mnogi ljudi su ovo doživeli u određenim trenucima svog života. To je mehanizam koji nam pomaže da se fokusiramo samo na pretnju, i odseca sve nerelevantne2) informacije u trenutku opasnosti.

Problem je kada se suočimo sa više od jedne opasnosti. Kada smo "u tunelu", prirodno se fiksiramo na pretnju. Uopšte ne skrećemo pogled. Sto posto smo fokusirani. Problem sa ovim mehanizmom preživljavanja je kada ubacimo drugog, trećeg ili četvrtog napadača u jednačinu. Njima je lako da vam priđu sa strane ili s leđa dok ste 100% fokusirani na onog sa kime je sukob započeo. Retko ćemo na treningu doživeti suženje vidnog polja i sve probleme koje on stvara.

Ukratko, najbolji način da se razbije suženje vidnog polja je kroz trening. Svaki put kada se suočite sa napadačem u scenarijima ili vežbi sa više napadača, UVEK nastavite da gledate levo, desno i pozadi sve vreme. Održavajte svest o 360 stepeni oko vas. Na ovaj način biće verovatnije da ćete i  u situaciji kada "gledate kroz tunel" u opasnosti, obratiti pažnju na sve strane.

Eto, to je tih 11 ključnih razlika izmedju treninga i realne situacije. Nadam se da vam je ovaj tekst obezbedio materijal za razmišljanje na ovu temu i da će vam pomoći da se za nedaj Bože, bolje pripremite.

Ova lista nije završena. Ima puno detalja koji su vrlo različiti na treningu i na ulici. Šta vi mislite?

 

Tekst je preveden sa engleskog,
napisao ga je Adam @ Low Tech Combat, link ka orginalu

 

 

 

Dodaj komentar

Nemate prava da dodate novi komentar. Mozda morate biti registrovani na sajtu?

< Prethodno   Sledeće >
© 2014 Borenje.info, Milos Malic