|
Staro Grčko borenje se najčešće javljalo u formi boksovanja i pankrationa. Pre borbi, atlete su omotavale kožne trake oko ruku. U pankrationu su bile dozvoljeni svi zahvati iz rvanja, svi udarci iz boksa i udaranje nogama. Ujedanje i nabijanje prstiju u oči, nos ili uši protivnika bili su zabranjeni. 
Ovo je priča o jednom od starih šampiona, Teogenu (Theagenes, Theogenes) sa ostrva Tasos za kojeg se piše da je ostvario preko 1300 pobeda što u pankrationu što boksujući.
Teogen je bio aktivan sportista u periodu Persijskih Ratova. Interesantno je da je učestvovao u Grčkim igrama i dok je Tasos stajao na strani Persijanaca. Njegov otac je bio heraklov sveštenik, takođe heroj borilačkih sportova. Ponegde Teogena zovu i sinom samog Herakla. Zabeleženo je da je u ranom detinjstvu pokazivao nadprosečnu fizičku snagu, i da su ga zbog toga rano dali na trening. Ostvario je veliki broj pobeda. Na Isthmianskim igrama pobedio je 10 puta, devet u pankrationu i jednom kombinovano sa boksom). Na Nemejskim igrama pobedio je 9 puta, sve u boksu. Pobedio je 3 puta i na Pitijskim igrama takođe u boksu. Na Olimpijskim igrama zabeležio je dve pobede jednu u boksu i jednu u pankrationu 480te i 476te godine pre hrista. Po različitim izvorima, ukupno za života ostvario je više od 1300 pobeda. Ovo znači da je u proseku pobeđivao po jedan meč svake nedelje u periodu od 25 godina. S obzirom na to da zimi nije bilo igara, najverovatnije ova brojka uključuje i eliminacione borbe. Ono što se zna je da je 22 godine bio nepobeđen u boksu. Na lokalnim igrama u Argosu pobedio je i u jednoj trci (dolichos - oko 3500-3850 metara). Iako nije bilo uobičajeno da borci učestvuju u trkama, Teogen je želeo da oponaša svog idola Ahila koji je važio i za najboljeg borca i za najbržeg od svih Grka. Teogen je bio toliko ponosan na svoje olimpijske pobede da je nazvao svog sina Disolimpios (dvostruki olimpijski sampion). Ipak njegova prva poseta Olimpiji nije bila neprikosnoveni uspeh. Posle pobede u boksu, zbog iscrpljenosti se povukao iz pankration takmičenja. Helanodikaj (zvanje koje je nosio sudija organizator) me presudio da je Teogen učestvovao samo u boksu ali ne i u pankrationu da bi isprovocirao svog protivnika Eutimosa, i nametnuo mu je visoku kaznu. O ovom atleti kružile su mnoge legende. Jedna od njih je i o njegovom apetitu. Posle smrti je proglašen za heroja. Takođe, postojalo je verovanje da može da leči bolesti. U vezi sa njegovom heroizacijom, priča se i sledeća priča: posle smrti Teogena, njegov kip je oskrnavio tokom noći neko od njegovih neprijatelja - najverovatnije politički protivnik. Statua je pala na čoveka i ubila ga. Za kaznu zbog ovog zločina, statua je bačena u more. Posle nekog vremena Tasos je pogodila glad. Iz proročišta u Delfima stigao je savet da se svi prognanici sa Tasosa vrate nazad. Poslednji "povratnik" bio je Teogen, čiju statuu su slučajno zakačile ribarske mreže. Od tog momenta, Tasos je procvetao ponovo a stanovnici ostrva su ovog borca u znak zahvalnosti počastvovali kultom.  Jedino spomen obeležje koje se danas može videti je osnova svetilišta posvećenog Teogenu i kamen koji je obeležava. Nalazi se na arheološkom lokalitetu Agora (nekadašnji trg i pijac), u gradu Tasos (Limenas), na istoimenom ostrvu. Ono što je interesantno, je da na rastojanju od nekoliko metara nalaze ostaci svetilišta Zevsu a zatim mnogo novije Cezaru koje su mu podigli unuci - i da nisu mnogo veći od Teogenovog. Bio je borac koji je za svoj narod postao bog. |
