|
Ovi stilovi borenja zasnovani su na principima koje pojedine zivotinje koriste u borbi, njihovim fizickim karakteristkama, i karakteru. Vecina je nastala negde pri kraju prvog milenijuma. Kina u to vreme prolazi kroz velike kulturne i ekonomske promene. Pocevsi od perioda Tang dinastije ( 618 – 907) koji se naziva zlatno doba kineske istorije, preko perioda pet dinastija ( 907- 960 ) do Sung dinastije( 960- 1297). Kina prolazi kroz niz pozitivnih kulturnih, socijalnih.i ekonomskih promena. Manastir Saolin u to doba vec 500 godina star takodje je iskusio promene. Mnogi kung fu stilovi nastali su i nestali tokom ovog perioda. Manastir Saolin ima cetiri glavna hrama i verovatno mnogo manjih. Preko stotinu stilova borenja je nastalo u ovom periodu, a veliki deo njih je nastao kopiranjem nacina borenja zivotinja. Postoje mnoge legende koje govore o tome kako su razliti majstori borenja, uglavnom monasi, posmatrali borbe razlicitih zivotinja i na osnovu tog iskustva razvijali nove stilove borbe. Neki su stilovi kompletni borilacki sistemi, neki predstavljaju pod-sisteme vecih sistema borenja. Dobar deo ovih kung fu stilova vise ne postoji, pa se o njima vrlo malo zna.
 Za neke se zna samo da su postojali u jednom vremenskom periodu i nista vise, za neke se zna smo ime osnivaca. Neki stilovi su se spojili sa drugima i tako su dobijene potpuno nove borilacke vestine, neki se ne poducavaju javno, a neki nemaju mnogo sledbenika. Neki su nestali jer njihovi osnivaci nisu imali ili nisu zeleli ucenike. Dobar deo ovih stilova nestao je zbog toga sto su se pri kraju Sung dinastije i tokom Juan dinastije ( 1297-1368) pojavili takozvani „meki „ ili unutrasnji stilovi koji ne koriste sirovu fizicku snagu, vec razvijaju i kontrolisu unutrasnju energiju( mada postoje podaci da su meki stilovi nastali jos u VII veku,).Osnivanje mekih skola borilackih vestina pripisuje Cang San-Feng, drzavnom cinovniku koji se povukao iz sluzbe i postao taoisticki svestenik. Bio je inspirisan pokretima zmije vode vetra vetra i oblaka. Mesto nastanka mekih skola je planina Vutang u provinciji Jupeh.Ovi stilovi ne samo sto su fizicki laksi za trening, vec su i vise u duhu C’an budizma i Taoizma pa ne cudi sto su postali popularni i pri kraju Juan dinastije skoro potpuno potisnuli takozvane „Tvrde” ili spoljasnje stilove. Mora se napomenuti da se ti stari sistemi borenja veoma razlikuju od sadasnjih, pa cak i ako vode direktno porerklo od nekih starih stilova, do danas su pretrpeli korenite promene. Negde oko 1522 u manastir dolazi Ceuh Juan, Pai Ju Fong i Li Pu poznati sampioni i majstori starih sistema borenja, mada nema podataka koje su stilove poznavali. On su osnovnih 18 pokreta Lo Hana povecali na 72. Kasnije su potovali Kinom i okupljali majstore svih sistema borenja u manastiru Saolin, gde su zajednickim snagama reformisali tadasnje sisteme borenja, povecali broj tehnika na 181, i konacno oformili stil pet zivotinja, odnosno pet zivotinjskih stilova koji su se proucavali u okviru tog novog Saolinskog stila. Po drugoj verziji Ceuh Juan je dosao u manastir sam i to nekih 200 godina ranije i reformisao tadasnje sisteme borbe i ukomponovao ih u stil koji je nazvao pet pesnica formi i imao je ukupno 170 pokreta. Ceuh Juanov stil pet zivotinja sadrzao je stilove Tigra, Leoparda, Zmije, Zdrala i Zmaja,i to je i danas stil koji se trenira u Saolinu. Medjutim stil pet zivotinja nije uvek bio isti, i menjao se kroz istoriju. Postoje podaci da je Ceuh Juan dosao na ideju da oformi ovaj stil na osnovu jednog ranijeg koji je sadrzao tehnike Tigra, Jelena,Medveda, Majmuna,i Ptice. Jedna od kasnijih verzija sastojao se iz stilova Tigra, Konja, Zmaja,Zmije, Zdrala. Jedna od verzija stila pet zivotinja koji se danas trenira ima tehnikeZmaja, Zdrala, Leoparda, Zmije, i Pantera. Inace se imtiranje zivotnjskih pokreta u borilacke svrhe nalazi jos za vreme Han dinastije(206.godine pre nove ere-618.godina nove ere) u knjizi hirurga Hua To-a pod imenom Sou Pu. Kasnije se svaki od ovih stilova ponaosob rasirio Kinom, psebno posle unistenja manastira Saolin u 17. veku, i kao osnova posluzili za formiranje mnogih stilova koji su danas poznati i treniraju se, a neki su i dosta popularni i imaju zavidan broj sledbenika.
KUNG FU PANTERA Ovaj stil se danas vezba u okviru jedne verzije stila pet zivotinja. Karakterisu ga kruzno kretanje oko protivnika, koristi se veliki zamah za izvodjenje udaraca, a prsti ojacani dugim treningom su savijeni tako da podsecaju na panterovu sapu, ove tehnike bukvalno sluze za cepanje protivnikove koze i misica. Inace, ovaj stil sadrzi sve tehnike kung fu-a leoparda, smatra se njegovom visom formom, i koristi trecu formu ( katu, sastav) leopardovog stila. Rad nogu je pozjmljen iz kung fu-a tigra. KUNG FU ZABE Danas ovaj stil vise ne postoji, o njemu se zna samo da je bio veoma neobican i da se trenirao u jednom od manjih manastira koji pripadaju Saolinu.
KUNG FU KORNJACE Malo poznat stil borbe, koji se danas retko nalazi, i trenira u nekim ruralnim delovima Kine, gde je i nastao. Nazalost nema podataka o vremenu nastanka niti imenu osnivaca. KUNG FU PACOVA Ovaj stil nosi kinesko ime Coi Gar Kuen i osnovao ga je covek po imenu Coi Gau Li. Tehnike ovog stila poticu iz severnog Saolina, i originalno to su bile tehnike jedne varijacije kung fu-a zmije. Tehnike su izmenjene tako da su stavovi nizi, a rad nogu brzi. Coi Gau Li je uveo vise noznih udaraca, njegove tehnike tehnike uopste imaju veci domet od tehnika koje se koriste u originalnom stilu zmije iz koga je ovaj stil potekao.
KUNG FU MAJMUNA Ovaj stil kako mu i ime kaze imitira pokrete majmuna. Ovaj stil borbe, Tai Sing Pek Kvar osnovao je Kau Ce za vreme Mancu dinastije, Mnogi drugi stlovi kung fu-a majmuna postoje mnogo duze, ponekim podacima jos od Sung dinastije ( 960-1280 g. n. e.).Ovaj stil se odlikuje mnogim akrobatskim pokretima koji su jako teski za izvodjenje, mnoge tehnika se izvode onda kada je vezbac na kolenima, cuci, ili se kotrlja. Takode je veoma zastupljen trenig razlicitim vrstama oruzija.
Pokreti su takvi da izgledaju veoma zabavno za posmataranje, ali su i veoma zbunjujuci za protivnika. Ispustanje cele palete krikova i vristanja sluzi za deskoncentraciju i zbunjivanje protivnika. Jedan od napoznatijih stilova, ako ne i najpoznatiji iz ove grupe vestina je svakako „Pijani Majmun”, gde se praktikant treneira da se suprotstavi vecem broju protivnika dok je na izgled totalno pijan. „ Pijane ‘ tehnike nisu vezane samo za ovaj stil vec se mogu naci i u drugim kineskim boralicakim stilovima. Postoje stilovi pod imenom „ Kameni Majmun „ gde praktikanti veliku paznju poklanjaju snazi udarca i ocvrscavanju udarnih povrsina, teloje tako ojacano da su gotovo neosetljivi na udarce „Drveni Majmun „ najagresivniji od svih stilova majmuna
„ Stojeci majmun”,koristi se vise tradicionalnih stavova i manje akrobatike. „ Izgubljeni majmun” koristi neprekidno kretanje u svim pravcima i neprekidno menjanje stavova. Stil Majmuna mnogo duguje Budistickoj prici „ Putovanje na zapad „ koja je ukomponavana u njegovu didakticku pozadinu. Ova prica se ponekad pojavljuje u obradama akcionih filmova iz Hong Konga, i cesto izvodi kao pozorisna predstava putujucih pozorista.
KUNG FU KONJA Stari stil koji se vise ne ternira, koristio niske stavove i zahtevao veliku fizicku pripremu.
KUNG FU KRABE Ovaj sistem borenja vise ne postoji, neke tehnike ovog nacina borenja su persle u orlov stil, Hong tigar sistem,i Bak Mei kung fu. Praktikanti su koristili niske, skoro cucece stavove, imali su veoma razvijene podlaktice i prste, tehnike su sluzile za napadanje nervnih zavrsetaka, krvnih sudova, i akupunkturnih tacaka.
KUNG FU PETLA Kung fu petla, poznat i kao kung fu feniksa, stari stil cije su tehnike kasnije usle u saolinski stil pet zivotinja.
KUNG FU SKORPIJE Za ovaj stil su karakteristicni hvatovi i pritsci na meka tkiva i krvne sudove, prsti i podlaktice su bili veoma razvijeni i snazni kod praktikanata ove vestine.
KUNG FU ZMIJE Ne postoji mnogo podaka o vrermenu nastanka ovog stila mada se predpostavlja da je to jedan od prvih kodifikovanih stilova. Ovo se moze predpostaviti na osnovu toga sto se u mnogim drugim borilackim sistemima mogu naci ne samo pojedinacne tehnike vec celi setovi tehnika inkorporirani u te sisteme. Najpoznatiji stilovi kung fu-a koji sadrze tehnike kung fu-a zmije su Pa Kua i Tai Ci Cuan, takodje pocetak trece forme u ving cunu sastoji se iz tehnika preuzetih iz ovog stila. Danasnji kung fu zmije nastao je spajanjem starijih stilova poznatih kao stil Kobre, stil Pitona, i stil Otrovnice ( Guje). Karakteristika ovog stila su napadi na na meka tkiva, nervne zavrsetke i krvne sudove kao i na akupunkturne tacke. Udarci se uglavnom izvode ukrucenim prstima sake, koja se cesto savija da bi se dobio pravi udao za napad na pojedine ciljeve, ova vrsta udaraca se srece i u Ving Cunu. Razvijen je poseban nacin kretanja kao i njihanja tela dok se borac ne kreće, sto zahteva veoma jake ljdjene misice i elasticnu kicmu. Stil zmije je takodje poznat po treningu sa oruzijem, pre svega po dvoseklom pravom maci i koplju, koji se unekoliko razlikuju od uobicasjenog oruzija tog tipa i razvijeni su posebno za ovaj stil. Inace se stil zmije smatra naprednim i predstavlja uvod u „unutrasnji” trening. Postoje dve varijacije ovog stila : juzni koji koristi visoke stavove, i severni „ Fukien” koji koristi niske stavove. Severni je jedan od stilova koji se trenira u stilu pet zivotinja Saolin manastira, pored tigra, leoparda, zdrala i zmaja. Originalno svaki od oih stilova je reprezentovao jedan od klasicnih Kineskih pet elemenata. Zmija predstavlja zemlju,Tigar vatru, Zdral predstavlja metal, zmaj vodu i Leopard prestavlja drvo.
Juzni stil zmije je osnovao Leung Tin Chu koji rodjen negde pred kraj devetnastog veka, koji je postao poznat kao borac sa cetvtim mestom osvojenim na takmicenju u Nankingu 1920 godine. Ovaj stil predstavlja mesavinu Juznog Saolina i Choi Gar stila koji je naucio od jednog clana Choi familije. Leung Tin Chu je imao dva glavna ucenika, svog necaka Leung Gar Fong-a iz Honk Kong-a i Wong Tin Yuen-a koji je doneo vestinu u U.S.A. negde oko 1930. godine.Stil je koncipiran za borbu na srednjim distancama, i koristi pokrete koji su godtdovo identicni tehnikama wing chun-a, i razvijaju se u formamama koje mnogo lice na Hung Gar. Pored biu tze tehnika tu su i direkti i bong sao tehnika koji su zastitni znak wing chun stila. Nozne tehnike predstavljaju mesavinu uzetu iz junih i severnih stilova kung fu-a.Postoji sest formi parznih ruku, dve forme sa stapovima, forma maca, forma leptir maceva, a koristi se jos citava lepeza tradicionalnog Kineskog oruzija.
KUNG FU OTROVNICE Za ovaj stil su karakteristicni udarci u vitalne tacke, posebno na krvne sudove na donjem delu tela. Zastitni znak ovog stila je udarac sa dva prsta koji pogadja krvne sudove i cilj mu je da povredom istih dovede protivnika do gubitka krvi.
KUNG FU PITONA Karakteristika ovog stila su tehnike hvatova na koje se nastavljaju tehnike lomljenja. Dosta su zastupljene poluge kojima se protivniku ne dozvoljava da se pomeri dok se u isto vreme radi tehnika gusenja.Omiljena tehnika je leopardova kandza koja se koristi za napade na pojedine tacke ali i lako prelazi u hvat.
KUNG FU KOBRE Karakteristika ovog stila su napadi na vitalne tacke, posbno nervne zavrsetke na gornjem delu tela. Nema tehinke koje su daju lako raspoznati. Koristi iznenadne udarce prstima i bridom dlana. Karakteristicna tehnika je otvoren dlan sa palce savijenim ispod njega.
KUNG FU MEDVEDA Za ovaj stil kung fu-a su karakteristicni siroki udarci velike snage, takode su dosta zastupljeni udarci dnom pesnice odozgo na dole, Dosta koriste tehnike koje podsecaju na rvacke tehnike. Stil je pogodan za ljude jake konstitucije jer su tehnike tako koncipirane zahtevaju veliku fizicku snagu.
KUNG FU DIVLJEG VEPRA Ovaj stil je dosta agresivan, kretanje je uglavnom pravolinijsko, ima dosta guranja, i najzastupljenije tehnike su one koje se izvode kolenima i laktovima, iz ovoga se vidi da je ovaj jednostavan stil bio koncipiran za borbu na bliskoj distanci.
KUNG FU ORLA Postoji vise stilova borenja inspirisanih ovom pticom. Zajednicko im je to da imaju vrlo malo noznih udaraca koji su vrlo specificni i zahtevaju veliku elasticnost zglobova. Rucne tehnike inspirasane se snaznim orlovim kandzama i krilima. Rucne tehnike su uglavnom hvatovi za nervne centre koji izazivaju paralizu. Osnivanje orlovog sistema borbe pripisuje se Saolinskom kaludjeru Cau Tungu koji je vestinu preneo generalu Ngok Fei-u ( inace ovog generala smatraju osniovacem vise borilackih vestina). postoji vise stilova borenja orlovim sistemom.
kung fu „ orlove kandze „ koji je i najpoznatiji, ima najvise vezbaca, izasao je van granica Kine. Postoji i jedna manje poznata verzija ovog sistema pod imenom Santung orlova kandza koji se nesto razlikuje od prvopomenutog stila. FAN TSI KUNG FU ORLOVE KANDZE
Fan tsi orlova kandza pripada severno-kineskim stilovima kung fu-a. Sistem borenja orlovom kandzom inspirisan je velikom snagom i brzinom orla u lovu. Tehnike su uglavnom hvatovi i pritisci na nervne zavrsetke koji izazivaju razlicite senzacije, pocevsi od bola, preko paralize do smrti.Takodje se koriste pritisci na krvne sudove kao i pritisci na odredjene akupunkturne tacke radi blokiranja ci energije. Da bi se uspesno koristile ove tehnike potrebna je ne samo velika snaga sake i prstiju vec i dobro poznavanje anatomije coveka i tradicionalne kineske medicine. Od tehnika se jos koriste pravolinjski udarci rukama, i udarci nogama koji su dosta specificni i zahtevaju veliku fizicku pripremu i ogromnu elasticnost zglobova i vezivnog tkiva u istima. Takodje se koriste poluge i bacanja koje se obicno nadovezuju na tehnike hvatova i pritisaka.
Stil borenja orove kandze nastao je za vreme,,Sung „ dinastije, ali pravu popularnost dozivljava za vreme,,Ming” dinastije. Ovaj stil borbe pripisuje se generalu Ngok Fei-u koji je nemu poducavao svoje vojnike. Istorijski dokumentovan razvoj ove vestine tekao je na sledeci nacin :budisticki monah Lai Cin koji je bio veliki majstor stila Fan Tsi i nadaleko poznat borac, zainteresovao se za tehnike borbe orlovom kandzom. On je proveo dosta ujedinjujuci ta dva stila borbe, eliminsuci nedostatke i unapredjuci postojece tehnike, sto je rezultiralo novim sistemom borenja koji se sada zvao Fan Tsi Orlova Kandza kung fu. Lai cin je svoje znanje preneo monahu Tao Caig-u, a ovaj dalje svom uceniku, monahu, Fat Singu. Do tog doba vestina se prenosila iskljucivo monasima i nije bila poznata velikom broju ljudi.Na kraju,, Sung” dinastije Fat Sing je napravio presedan i za ucenika uzeo coveka koji nije monah, radi se o izvesnom Lau Si Cun-u iz Hunbei-a. Lau Si Cun je proveo tri decenije naprno trenirajuci. On je u Pekingu postao veoma poznat borac kortisteci Fan Tsi Orlovu Kandzu, takodje je bio veoma poznat borac dugim stapom ( dai gong gi). On je pod,, starie dane” dobio ime,,Dai Gong Gi Lau „ zbog svog neverovatnog umeca u koriscenju dugog stapa u borbi. U svojim poznim godinama on je preneo svoje celokupno zananje svom sestricu Lau Sing Yau, koji je zna-nje preneo svom trecem sinu Lau Kai Man i svom sinovcu Can Tzi Cengu. Can Tzi Ceng je imao reputaciju nepobedivog borca, nikada nije izgubio borbu, i nikada nije koristio vise od tri tehnike da zavrsi borbu. On je svoje znanje preneo preneo Ng Vai Nungu, a on svojim sinovima Ng Kuan Pok-u i Ng Kuan Bic-u. Lau Kai Man je svoje znanje preneo na svog sestrica Lau Fat Meng-a sedmog po redu,, grandmastera” Fan Tsi Orlove kandze.
Pocetkom dvadesetih godina XX veka Can Tzi Ceng i Lau Fat Meng odlaze u Sangaj da poducavaju svoj stil borbe u,,Cin Vu Asocijaciji”, poznatoj skoli borilackih vestina osnovanoj od strane Huo Yuen Ya-a, koga je Chan Tzi Ceng veoma cenio. U ovoj skoli se od ucenika zahtevalo da znaju 10 formi Cin Vu sistema : Tam Teui, Gung Lik Kuen, Da Gin Kqen, Sahp Gi Gin Kqen, Tuen Jien, Kuan Jeung Kuan, Toa Kuen, Bat Kua Do, Jit Kun,Ng Fu Con. Posle toga ucenici su mogli da uce jedan od pet stilova kung fu-a koji su se poducavali u skoli. Vremenom Lau Fat Meng je postao glavni asistent instruktor Can Tzi Cenga. 1924. godine Cin Vu Asocijacija je otvorila ogranak u Hong Kongu. Asocijacija je htela da glavni instruktor u Hong Kongu bude iz centra u Sangaju, i odluceno je da tamo ode Can Tzi Ceng. Lau Fat Meng je ostao u Sangaju i postao glavni instruktor u Cin Vu skoli. Dve godine kasnije asocijacija otvara ogranak u gradu Fut San-u na jugu Kine, i Lau Fat Meng je poslat tamo kao glavni instruktor. 1929. godine Can Tzi Ceng se vraca na sever Kine tako da Cin Vu Asocijacija ostaje bez glavnog instruktora za orlovu kandzu. Ova situacija omogucila je Lau Fat Mengu da dodje u Hong Kong i preuzme mesto glavnog instruktora u Cin Vu Asocijaciji. U to vreme u Hong Kongu rade tri izuzetna majstora i ucitelja borilackih vestina, Kan Tak Hoi, Jip Jue Ting, i Lau Fat Meng. S obzirom dav su ova tri majstora poreklom iz istog sela – Huibei, i da su bili veoma vesti u svojim stilovima borenja, zajednica majstora borenja u Hong Kongu ih je zvala,,Tri Heroja Huibei-a”. Ova tri majstora su bila privatno veliki prijatelji, i dosta vremena su provodili zajedno. 1931. godine Lau Fat Meng dobija poziv da preuzme mesto glavnog instruktora u Jung Nam Asocijaciji Borilackuh Vestina, gde on predaje narednih par godina. 1933. godine dobija poziv da bude glavni instruktor Guang Dung Armije, i on prihvata poziv, ali nedugo zatim on prestaje da poducava vojsku i vraca se u Hong Kong. Tamo je otvorio sopstvenu skolu u kojoj je poducavao sdvoj sistem borenja. Nedugo po otvaranju skole Japanci su izvrsili invaziju na Kinu, i Lau Fat Meng odlucuje da brani domovinu i zatvara skolu i pord toga sto ima veliki broj ucenika. Sve vreme rata borio se na prvim linijama fronta. Posle rata seli se u Guang Cou. 1949. seli se sa porodicom u Hong Kong, i tamo ponovo otvara svoju skolu orlove kandze. U to vreme dobija poziv od Hong Kong Kvolung Unije Restorana da drzi demonstracije Severnokineskog kung fu stila. 1954. godine, Lau Fat Meng, Li Jen Cen, I Dong Jing Kit, dobili su poziv da sude prvi Lei Tai mec u Hong Congu. Can Fut Hu, majstor stila Beli Zdral izazvao je na borbu Ng Gung Ji-a majstora Ng Tai Ci kung fu-a. Mnoge filmske zvezde i bogati ljudi prisustvovali su ovom dogadjaju. Tokom ovog dogadjaja Lau Fat Meng i Dong Jing Kit zamoljeni su da izvedu jednu sparing demonstraciju. Ovo je izazvalo vece interesovanje od samog meca, zato sto su demonstraciju izvodili dvojica,ako ne najpoznatijih majstora borenja u Hong Kongu toga doba, onda svakako medju nekoliko najboljih. Sva zarada od ove borbe je bila data u dobrotvorne svrhe. Nesto kasnije Lau Fat Meng se razboleo od upale pluca i povukao se na jedno ostrvo u blizini Hong Konga, gde je tokom oporavka poceo da pise knjigu pod naslovom Saolin Fan Tsi Orlova Kandza I 108 tehnika Cin Na. Kasnje je knjigu zavrsila njegova najstarija cerka Lily.
Posle dvogodisnjeg oporavka Lau Fat Meng se vraca u Hong Kong i ponovo otvara skolu u kojoj radi do svoje smrti. 17. marta 1964. Lau Fat Meng je umro u 62. godini zivota. Njegovu vestinu su nasledili njegova deca i ucenici koji su presli da rade u S.A.D. Genealogoja majstora Fan Tsi Orlove Kandze - General Ngok Fei
- Monah Lai Chun
- Monah Tai Chaig
- Monah Fat Sing
- Lau Si Chun
- Lau Sing Yau
- Chan Tsi Cheng - Lau Kai Man
- Lau Fat Mang
Lau Fat Meng
SHANTUNG STIL ORLOVE KANDZE Ovaj stil orlove kandze iz Shantung provinicije preneo je Tam Wing Bin na majstora Tsui Hon-a koji je pre toga trenirao Hung Gar stil kung fua. Ovaj stil ima 24 rucne tehnike koje se razvijaju na 72 nacina. Slobodan sparing se radi sve dok se osnovne tehnike ne dovedu do savrsenstva. U sklopu ove skole se uci i tradicionalana Kineska medicina
KUNG FU JELENA
Ovaj stari stil vise ne postoji, odlikovao se velikom pokretljivoscu i lakocom pokreta.
KUNG FU BIKA
Ovaj sada nepostojeci stil je zahtevao veliku fizicku snagu i kondiciju, tehnike su bile snazne i korisilo se dosta guranja i tehnika izvodjenja protivnika iz ravnoteze
KUNG FU LEOPARDA Po predanju ovaj stil borbe osnovao je Mot, veliki majstor Coj Li Fut kung fu-a.. Po drugoj verziji stil osnovao izvesni Jueyuan uz pomoc Yufeng-a i Li Sou-a. Sam stil je svakako stariji i nastao je na jugu Kine, i odlikuje se velikom brzinom i snagom. Pesnica se formira na takav nacin da u svakom momentu moze da udari,gurne, ogrebe, slomi, ili uhvati svaku povrsinu sakojom dodje u kontakt. Omiljeno mesto za napad su rebra, zglobovi i sva mesta mesta koja se daju lako povrediti. Skokovi su cesti i iznenadni i i cesto su uvod u udarac. Danas se ovaj stil vezba u okviru stila pet zivotinja.
Snezni leopard je pod stil ovog sistema borenja i odlikuje se uptrebom laktova i kolena, kako za napad tako i za odbranu. Stil je nastao na Tibetu.
KUNG FU ZMAJA Zmaj predestavlja u kineskoj kulturi mitsku zivotinju pozitivnih osobina, takodje predstavlja dva drevna alhemijska elementa elementa – vodu i zemlju i u svojoj pojavi krije njihovu snagu. za taoiste predstavlja perosinifakiciju samog Tao-a. Budisti su ga dozivljavali kao prosvetljucu istinu, koja se moze osetiti ali nikako shvatiti i zadrzati. Takodje je simbol dugovecnosti. U ranom periodu istorije kine zmajevima su bili nazivani ljudi koji su doziveli zavidnu starost, a bili su vicni tradicionalnoj medicini ( akupunktura i lecenje biljem), drevnim znanjima, i kung fu-u. I danas se moze videti veza izmedju tradicionalne Kineske medicine i borilackih vestina,jer ne mali broj stilova svoje borbene tehnike zasniva na poznavanju ljucke anatomije i akupunkture, vec se u okviru same vestine izucava trdicionalna medicina kao takva.
Ne zna se tacno kada je ova vestina nastala. Analizom nekih tehnika vidi se da da vestina vuce poreklo od Bodidarme i njegovih vezbi uspostavljenih u manastiru Saolin. Pisani tragovi o vestini nalaze se prvi put 1576. godine, ali osnivaci ostaju nepoznati. Postoji vise legendi od kojih dve vredi pomenuti. Prva govori da je osnivac vestine budisticka monanjiha Ng Mui, koja je kreirala vestinu koristeci pokrete koji zbunjuju protivnika.Druga govori o monahu Mui Fa Sa Jangu koji je nakon dugog vremena treninga i meditacije imao viziju zmaja u pokretu i inspirisan tme oformio vestinupod imenom Jov Kuen Mun. Vestina je bila doradjena i unapredjena od strane staresine manastira Tit Jang Su Si-a. Po trecoj verziji osnovac vestine je Jee Sin Shim Si. Sve price smestaju poreklo vestine u Saolin manastir u Honan provinciji. Stil je se vremenom razvio u prvo dva osnovna stila –severni i1680, i juzni1565. Kasnije su se ova dva stila podelila na vise porodicnih stilova, mada tehnike koje ovi stilovi poseduju nisu kompletne, jer njihovi osnivaci su vestinu prenosili onako kako su je ucili u manastiru ali je malo ko uspeo da je savlada u celini. Poslednja sistematizacija i reorganizacija ovog stila se desila 1972. godine.
Kung fu zmaja spada u unutrasnnje, „meke” stilove, mada pocetni trening vise lici na spoljne „tvrde „ stilove. Ucenici prvo ojacavaju telo i uce da pravilno izvode tehnike,pravilno zauzimaju stavove, i pravilno se krecu, svaki pokret se dovodi do perfekcije.Kada se ovo savlada na pravi nacin, ucenici su u stanju da se krecu na nacin koji je karakteristican za ovaj stil, a opisuju ga kao fluidano. Ovakav nacin kretanja pomaze da se maskira napad i cini veoma teskim odbranu od ovakvih napada. Kada se zavrsi sa ovim cisto fizickim delom treninga, uci se kontrolisinjanje unutrasnje energije, sto se postize specijalnim metodama disanja. Jedna od osnovnih karakteristika ovog stila je izbegavanje protivnika dok se sasvim ne umori, jer praktikanti prvo napornim fizickim treningom a zatim i kontrolom unutrasnje energije sticu neverovatnu izdrzljivost i kondiciju.
STIL CRNOG ZMAJA VU PORODICE
Ovaj stil zmajevog kung fu-a je prema tvrdnjama porodice Vu osnovao Vu Cen Pai 714 godine n.e. Crni Zmaj je bila jedna sekta monaha iz manastira severni Saolin u Honan provinciji i oni su imali ulogu cuvara manastira i okolnih naselja.Navodno je sekta Crnog zmaja postojal i u istoimenim hramovima u Fukien i Kvantung provinciji. Tradicija je bila da se najstariji sin porodice Vu salje u manastir da bi se zamonasio. Vestina se van manastira prenosila clanovima porodice Vu sve do 1937 godine kada je Vu Han Su emigrirao u S.A.D poceo da vestinu javno poducava. Genealogija majstora crnog zmaja prema tvrdnjama clanova Vu porodice izgleda ovako: - Wu Chen Pai(founder) 714-762 Honan
- Wu Mai (female) 762-780
- Wu Ho 780-792
- Wu Peng 792-827
- Wu Chen-Wu 827-859
- Wu Hng-Tan 872-898
- Wu Tai 898-920
- Wu Cho-Pu 921-968
- Wu Hng 968-991
- Wu Ti (female) 991-994
- Wu Li 994-1023
- Ho Li 1024-1076
- Wu Pak Fu 1078-?
- Wu Bin Lun 1120-1142
- Wu Su-Lo 1142-1160 Fukien
- Wu Jan-Fat 1160-1181
- Wu Bin-Lo 1181-1212
- Wu Tu-Rui 1212-1214
- Wu Han-Ti 1214-1242
- Wu Han-Li 1214-1251
- Wu Ji 1251-1276
- Wu He 1277-1301
- Wu Chen-Mi 1301-1330 Fukien
- WuFat 1330-1352 Fukien
- Wu Han-Po 1335-1361 Kwangtung
- Huang Chen 1352-1380 Fukien
- Wu Mao-Su 1361-1394 Kwangtung
- Wu Chen-Li 1380-1412 Fukien
- Wu Fat 1412-1442
- nedostajuci period
- Wu Ping 1523-1576 Kwangtung
- Wu Bin-Bai 1576-1578
- Huang Jing-Lun 1578-1601
- Bei Shang-Huan 1602-1643
- Wu Bai 1643-1684
- Wu Yi-Kuang 1685-1693 Vietnam
- Wu Man-Kou 1693-1742 Vietnam
- break or missing
- Wu Too-Rong 1791-1801 Kwangtung
- Wu Chen-Mai 1801-1842
- Wu Chen-Lee 1843-1891
- Wu Cheng-Fu 1891-1923
- Wu Han-Su 1923-1987 USA
- Ike Bear 1987-current USA
S ozirom na to da su se podaci prenosili uglavnom usmeno, a da pisnih podataka o kung fu-u zmaja nema pre 1570 godine, napred iznete podatke i tvrdnje treba prihvatiti sa rezervom.
KUNG FU PSA Ovaj stil je osnovao majstor Da Si Jue u 17. veku u Fukien provinciji. Stil koristi mnostvo tehnika kako rucnih tako i noznih.U treningu se koristi mnostvo pomocnih sprava za uvezbavanje udaraca. Stil je specijalizovan za tehnike bacanja kao borbu u parteru. Vezbaju se tehnike celicnog dlana i gvozdene kosulje.Vezba se i danas mada nema mnogo sledbenika. KUNG FU BOGOMOLJKE Postoje dva osnovna stila bogomoljke, Severni i Juzni, i oni nemaju nikakve medjusobnne veze sem imena i inspiracije koju su nasli u istom insektu.
JUZNI STIL KUNG FU-a BOGOMOLJKE Kung fu bogomoljke Banbusove Sume ili juzni sistem bogomoljke osnovan je od strane Haka Kineza u Kvangsi provinciji. Haka narod su ostali stanovnici ovog dela zemlje oduvek prezirali i smatrali ih strancima tako da su oni bili izolovani i kao manjinska grupapacija bili izlozeni cestim napadima od strane vecinskog stanovnistva.
Iz tog razloga razvili su sopstvenu vestinu borenja koja je bila obavijena velom tajne i stranci nisu mogli biti poducavani, sto je razumljivo jer je vestina pre svega sluzila za samoodbranu i svako odavanje tajni je bilo opasno. Malo se zna o poreklu i nastanku stila, ali je evidentno da postoje elementi Lamaizma, kao i velika odanost jin\jang filozofiji. Postoje dve skole ovog sistema Cu i Cou, ali su toliko slicne da koriste isto ime – „ Banbusova Suma „.
Predpostavlja se da je makar jedan od stilova juzne bogomoljke direktan rezultat politickog ugnjetavanja polovinom 19. veka, sto je uticalo na jos vecu tajnovitost organizacija Haka naroda i povlacenja u njdublju ilegalu.
S obzirom na toliku tajnovitost poznato je svega nekoliko imena vezanih istoriju juznog stila bogomoljke i to samo onih koji su odlucili sami, pred kraj xx veka, da bace malo svetla na istoriju sistema.
Majstor Lam Sang „ grandmaster” juznog stila bogomoljke pod imenom „Banbusov Hram ‘ tvrdi da je njegov stil osnovao svestenik po imenu Som Dot. Pred kraj XIX veka svestenikLi Siem Si je dosao u Vai Jung provinciju i tamo uzeo za ucenika izvesnog Ceun Jei Cung-a, koga je poveo sa sobom u hrm radi dalje obuke. Posle zavrsene obuke u hramu, pocetkom XX veka Ceung se vraca u Kvangsai i tamo otvara Dit Da ordinaciju – kunf fu kvun Idaje joj ime „ Kvongsai Juk Lum Dji Tong Long Pai „. Ovo je bio prvi put da se ime stila izosi javno.
Ceung je za ucenika uzeo Lam Sanga, aoko 1920. godine on postaje ucenik LI Sim Sia. Tridesetih godina svestenik i Lam Sang da bi izbegli Japansko Kineski rat odlaze u Hong Kong gde su se pridruzili Ceungu. Tokom drugog svetskog rata Japanci su okupirali Hong Kong i Li Sim Si i Lam Sang su primorani da beze na Makao jer je Ceung bio umesan u neke opasne poslove kkoji se blize ne objasnjavaju. Kasnije tokom rata svestenik savetuje Lam Sanga da se skloni iz ratom zahvacenog regiona, i on odlazu u Englesku. Dok je boravio u Liverpulu tokom rata nasao se na brodu koji su potopili nemci. Nakon nekoliko dana provedenih u vodi spasili su ga Americki mornari i on je ostao na brodu izvesno vreme. Tokom boravka na brodu sklopio je prijateljstvo sa kapetanom i on pise zahtev da se Lam Sangu odobri Americko drzavljanstvo, koje on i dobija i krajem rata se seli u S.A.D. Tamo je zamoljen od kineske zajednice da radi kao instruktor borilackih vestina,sto on prihvata i radi sve do svoje smrti 1991. godine.
Praktikanti juznog stila bogomoljke su veoma vesti u Dim Mak tehnikama, koriste niske stavove, izuzetno mnogo se koriste kolena i laktovi, kao i niski udarci nogama, ne postoje klasicni blokovi vec se napad eskivira ili apsorbuje a odmah zatim sledi kontra napad, udarci rukma su kratki i pravolinijski. Praktikanti ove vestine su takodje veliki poznavaci vestine lecenja biljem. Ovaj stil je uticao na okinavljanske karate stilove, posebno na Godju karate stil.
SEVERNI STIL KUNG FU-a BOGOMOLJKE Ovaj stil borenja je nastao za vreme drugog dela vladavine Ming dinastije, negde oko 1600. godine. Osnivacem se smatra borac po imenu Vang Lang. Predpostavlja se da je bio patriota Ming dinastije koji je iz rodnog Santunga otisao u Honan provinciju u Saolin manastir radi unapredjenja svojih borilackih sposobnosti. Tokom ovog boravaka, razocaran svojom vestinom borbe, jednog dana kako legenda kaze, tokom meditacije prisustvovao je borbi izmedju bogomoljke i mnogo krupnijeg cvrcka. Na njegovo iznenadjenje bogomoljka je lako izbegavala napade krupnijeg protivnika i na kraju pobedila. Vang je odneo insekta u manastir i bockao ga slamkom da bi proucavao njegove pokrete. Novosteceno znanje je kombinovao sa 17 drugih sistema pokreta, ubacio rad nogu kung fua majmuna, i dobio osnovni stil kung fu-a bogomoljke. Po drugoj veriziji Van Long je je bio monah iz manastira u Santungu, a ostatak price je identican prvoj verziji.
Vang Lang je imao tri ucenika i svaki je kasnije tvrdio da je bas on naslednik i saki je osnovao svoj stil. Kasnije su ucenici ucenika takodje osnivali svoje stilove tako postoji mnostvo stilova i pod- stilova kung fu-a bogomoljke. Neki od najpoznatijih stilova su : - Stil Sedam Zvezda, siroko je rasiren u Sandong provinciji. Luo Gangju je preneo ovaj stil u Hong Kong, inace poznat kao najtezi i najtvrdji stil bogomoljke.
- Tai Ci, takodje znan kao Jang ili Tai bogomoljka. Stil rasiren po Sandong provinciji i provincijama koje se granice sa njom. Taicimeihua Tanglangkuan je najpoznatiji podstil ovog stila bogomoljke koji je osnovao Hao Lianju i njegovi sinovi. Stil je poznat po dugackom dvoseklem macu i potome sto ima mekse pokrete od stila sedam zvezda. Udarci se izvode uz koriscenje unutrasnje energije, ubodi prstima su takodje omiljeni u ovom stilu, bolkovi su odbijajuci.
- Stil Osam Koraka. Ovaj stil je kreirao Feng Hunjai i preneo ga svom uceniku Vei Ksiaotang –u koji je vestinu preneo na Tajvan. Ovaj stil u svoj repertoar tehnika ukljucuje tehnike iz ostalih stilova. Koristi se izbegavanje uvek kada je to moguce, omiljena rucna tehnika je zabadajuca ruka.
- Stil Sest Harmonija.Najmeksi od svih stilova bogomoljke, izneo ga u javnost Ding Ziceng. Stil ima drugacije setove tehnika u formama od ostalih stilova. Kombinuje tri Jin i tri Jang principa da izbegne i skrene napad.
- Stil „Tajna Vrata „. Nadmocan porodicni stil, koristi niske stavove i mnogo uptrebljava udarce laktovima. Kretanje je takvo da koristi varke i pretvaranja da bi se doslo na blisku distancu pogodnu za napad.
- Stil „ Prsten od Zada”. Koristi vrlo cudan sistem kretanja.
- Stil „ Otkrivajucih nogu“. Stil je karakteristican po tome sto ceka da se protivnik priblizi na daljinu pogodnu za napad, koristi specificne udarce nogama koji su brzi i veoma niski, retko idu iznad nivoa kolena.
- Stil „ Ruka Koja Vuce“. Koriste se tehnike koje podsecaju na Aikido, udaci se cesto izvode rucnim zglobom, i ima dosta tehnika lomljenja.
- Stil „Duga Pesnica”.Redak stil koji je pod velikim utcajem kung fu stila istog imena.
- Stil Guangban, redak stil o kome nema mnogo podataka
- Stil „ Procvetali Dlan „. Naglasena strategija udaraca takozvanog „Cvetnog Dlana”, koriste se serije od tri do pet direkt udaraca, pesnica je omiljenija od otvorenog dlana. Inace se ovaj stil smatra za nesto kao pocetni kurs, nema mnogo naprednih tehnika.
- „Prazan „ stil. Ovaj stil dosta podseca na stil juzne bogomoljke, vise oslanja na rucne tehnike od ostalih stilova.
Veliki broj stilova je nastao zbog vise faktora.Pre svega vrlo retko su se prktikanti ogranicavali na trniranje samo jedne borilacke vestine, tako dasu kombinovali znanja i tehnike onako kako su smatrali za shodno i to znanje penosili dalje, njihovi naslednici su radili istu stvar i formirali svoje stilove.
U svojoj najcistijoj formi stil bogomoljke se poducava u manastiru Saolin u provinciji Honan, i sadrzi sve one tehnike koje su se parcijalno rasirile po severu Kine i iz njih nastali ostali „porodicni „stilovi, koji su naravno siromasniji tehnikama od manastirskog stila koji ukljucuje i koriscenje ci energije. S obzirom da je originalni stil kreiran da tehnikom nadvlada ostale konvencionalne severne stilove, vestina se u podpunosti prenosila samo najnaprednijim ucenicima, koji su dokazali svoje moralne i fizicke kvalitete.
Postojanje tolikog broja porodicnih stilova uslovljeno je politickim prilikama polovine 17. veka. Mancu dinastija dosla je na vlast 1644.godine zbacivsi predhodnu i kod naroda omiljenu Ming dinastiju. Mancu –i nisu poreklom Kinezi i bili su veoma omrazeni od strane naroda, ne samo zbog porekla vec i zbog politike ugnjetavanja tog istog naroda. Pod takvim uslovima je nastao i organizovao se pokret otpora koji je jedno od svojih sedista imao u manastiru u Honan provinciji. Mnoge patriote iz cele Kine dolazile su u manastir dabi se obucili u vestini borenja i vojnoj tehnici i taktici. Tamo su bili poducavani od strane kaludjera razlicitim stilovima borbe, medju kojima je i bogomoljkin stil. Koriscenje ci energije je bila strogo cuvana tajna, a i zahtevalo je mnogo vremena da bi se tom tehnikom ovladalo, tako da to nije ni poducavano. Ucenici su se kasnije rasirili Kinom i poducavali ono sto su znali, a vremenom su se stilovi menjali pod uticajem drugih stilova borenja.
Ono sto je karakteristicno za sve severne stilove bogomoljke je velika brzina izvodjenja tehnika, i simutane odbrane i kontranapadi. KUNG FU ZDRALA Postoje dve osnovne forme ovog stila borenja, Crni i Beli zdral. Crni zdral je starija( koreni ove vestine se mogu naci u vremenu pre osnivanja manastira Saolin i dolaska budizma u Kinu) i jednostavnija vestina od svog mladjeg brata Belog Zdrala, mada je ocito da su ove dve povezane, imaju slicno poreklo, i da su tokom vremena vrisle uticj jedna na drugu.Postoji jos jedna vestina koja nosi ime Bekli Zdral i cesto je mesaju sa prve dve, takozvani Tibetanski Beli Zdral, ali ta vestina ima potpuno drugacije korene od prve dve, kao i totalno razlicite tehnike, taktiku i filozofiju borbe.Prve dve vestine su cvrsto vezane za manastir Saolin i originalne su Kineske tvorevine, dok poslednja navedena pripada grupi Tibetanskih borilackih vestina koje su prodrle u Kinu tek posle uspostavljanja vlasti Mancu dinastije 1644. godine.
KUNG FU CRNI ZDRAL Ovaj stil, drugi poredu u Saolinskom stilu pet zivotinja, vodi poreklo jos iz Han dinastije,kada je hirurg Hua To kreirao serije pokreta koji imitiraju pokrete zivotinja radi odrzavanja zdravlja. Medju zivotinjama ciji su pokreti „skinuti” bila je i ptica.
Po legendi, starac je posmatrao borbu izmedju zdrala i majmuna, majmun je napadao snaznim direktima koje je ptica skretala krilima i protivnika ubadala kljunom, tako da je majmun na kraju ostao bez oka i zaradio jos povreda. Starac je uzeo majmuna i izlecio ga, a na osnovu iskustva iz ove borbe nastao je stil Crni zdral. Evidentno je da stil Crni Zdral potice od ranijeg pticijeg stila koji je kombinovan sa tehnikama stila Tigra I Zmije. Inace ovaj stil je mnogo stariji od stila Beli Zdral.
Uticaj na tehniku Crnog Zdrala Izvrisla je vestina Chin Na, kojoj su za vreme Ming dinastije bile poducavane snage civilne policije.Inace je ovaj sistem borenja koji se zasniva na hvatovima polugama i bacanjima u vecoj ili manjoj meri inkorporiran u sve kung fu stilove.Krajem Ming dinastije C’en Juan-ping je putovao u Japan da poducava C’in Na i izvrsio tako veliki uticaj Dju djucu stilove koji se i danas vezbaju.
Crni Zdral je vestina koncipirana za borbu na bliskim rastojanjima i veoma je pogodna za niske borce, sadrzi veliki broj tehnika bacanja i poluga, ali izbegava komplikovane forme pa je veoma laka za ucenje i primenljiva za samoodbranu.Rad nogu je takav da obezbedjuje lako izbegavanje napada, koriste se i napadi na vitalne tacke protivnika.
Moderna verzija ove vestine, reorganizovana od strane Saolinskih majstora poslednji put 1968, ima tehnike dodate iz stila Beli Zdral, a originalnih 20 formi je prvo smanjeno na 8, dok se danas treniraju samo 4 forme.
KUNG FU BELI ZDRAL Kung fu Belog Zdrala oznacava pet stilova borenja koji imitirajau pokrete ove ptice. Postoji nekoliko prica koje govore o nastanku vestine Beli Zdral. Jedna govori o tome kako se veliki zdral spustio i poceo da prozdire pirincano zrnevlje koje je devojka po imenu Fang Ci-Niang ostavila pred ulazom u hram da se susi. Iznervirana devojka je zgrabila stap i pokusala da otera pticu. Iako prilicno vesta u borilackim vestinama devojka nije uspela ni da dotakne pticu koja je sve njene napade skretala krilima, i kljucala stap sve dok nije pukao. Impresionirana vestinom ove ptice devjka ju je uhvatila i nastavila da proucava njene pokrete, tako daje na taj nacin nastala vestina Beli Zdral.
Druga prica govori o tome kako su devojci istog imena razbojnici ubili oca i ona se zaklela na osvetu. Iako je vredno trenirala nikako nije mogla da dostigne zeljeni nivo vestine da bi mogla da izvrsi osvetu. Ocajna devojka, vec spremna da napusti treniranje, jednog dana je gledajuci kroz prozor svoje kuce videla zdrala kako se bori sa majmunom, i kako ptica vesto izbegava napade sisara. Devojka je uzela pticu kod sebe i pocela da proucava njene pokrete. Imitirijaci pokrete ptice devojka je uspela da aktivira unutrasnju C’I enegiju, i dozivela neku vrstu prosvetljenja, shvatajuci sta je nedostajalo njenom predshodnom vezbanju.
Treca verzija govori da je Fang Fei-Ce, otac Fang Ci-Niang je bio pitomac hrama sa planine Devet Lotosovih cvetova iz Fukien ili Fudjian provincije.Devojka je bila krhke telesne gradje, pa iako vrdan ucenik svog oca, nije mogla da postigne dovoljnu snagu udaraca i cvrstinu blokova. Da bi prevazisla svoje nedostatke ona je razvila tehniku ekstremno preznih udaraca koji su napadali ranjive delove tela, a kretanje prilagodola tako je izbegavanje napada lako moguce. U to vreme se kod trniranja borilackih vestina mnogo paznje posvecivalo jacanju muskulature, i to umeri da telo postane otporno na udarce. Fang Ci-Niang je shvatila da neki delovi tela jednostavno ne mogu biti jaci nego sto jesu ( oci, grlo, genitalije, nervni zavrseci, itdse ne mogu ojacati). Ovu cinjeniu je iskoristila kao polaznu osnovu za kreiranje svoje vestine, koju je koncipirala tako da se oslanja na preciznost a ne na snagu. Devojka je tesko mogla da izadje na kraj sa tezim i visim protivnoko u dirktnom sukobu tako da je odbrana koncipirana tako da nema direktnih takozvanih „tvrdih „ blokova,vec se koristi strargija kontra-napada. Kada protivnik do kraja razvije svoj napad prvi se korak u stranu da bi se on izbegao i plasira se kontra udarac, takodje se koristi povlacanje kako bi se apsorbovali napadi, a onda se iznenada skracuje distanca i napada iz neposredna blizine.
- Stil” Zdral Koji Skace „, nastao je za vreme Mancu dinastije tokom vladavine cara Tong Si-a (1862-1874). Osnivac je Fang Sipei, rodjen u Fukian provinciji, ucio je borilacke vestine u hramu Tan Ziu gde je proveo 10 godina. Njegov glavni naslednik je bio Lin Cinan i pet generala iz Fudjian provincije- Fang Jonghua, Cen Jihe, Ksiao Kngpei, Cen Daotian, i Vang Lin. Oni su kasnije rasirili vestinu Skakajuceg Zdrala.
- Stil” Zdral Koji Place”, nastao pri kraju vladavine Mancua. Majstor Li Siksian poducavao je svoje umece u Fuzhou, njegov naslednik je bio Pan Juba koji mje vestinu sirio dalje. Dok je vestina dosla do zabavljca Ksia Conksijang-a pretrpela je mnoge promene. On otvara klub i ustanovljava novi stil „ Zdral Koji Place’
- Stil „ Zdral Koji Spava”. Osnovao ga je Lin Cuanvu iz Fuzhoa. On je pet godina ucio borilacke vestine kod monaha Jue Kinga u manastiru Simen. Kasnije se vratio u Fuzhou i otvorio svoju skolu borilackih vestina.
- Stil ”Zdral Koji Jede”. Ne zna se tacno ko je osnovao ovaj stil. Prvi majstor koji se pominje je Fang Suiguan ali se ne zna kod koga je ucio vestinu koja je vec nosila ime „Zdral Koji Jede”. Njegov naslednik je Je Saotao koji dalje prenosi vestinu Zu Zihe-u, majstoru kod koga je ucio Kanbun Ueci osnivac Ueci karate stila.
- Stil „Zdral Koji Leti”. Sredinom vladavine Mancu dinastije Zeng Ji treca generacija majstora Jongcun Belog Zdrala naucio je vestinu Zdral koji leti od majstora Zeng Li-a.
On je bio veoma poznat borac na jugu Kine, imao je jos tri generacije ucenika i njegova vestina se trenira i danas.
Stl borena Beli zdral je veoma uticao na formiranje Okinavljanskog karatea, posebno na stari Naha Te stil iz koga je nastao Godju karate stil.
KUNG FU TIGRA Tigar ima veoma znacajno mesto u Kineskoj istoriji i mitologoji, i odlikuju ga snaga, izdrzljivost, okrutnost, kao i mudrost i inteligenicija.
Koreni ove vestine, odnosno skupa vestina koje nose ime tigra, mogu se naci jos za vreme Han dinastije u delu doktora Hua To-a koji je imitirajuci pokrete tigra razvio vezbe za ocuvanje zdravlja. Jedan od „predaka” ove vestine je Burmanska drevna vestina Bandasilat. U Saolinu je tigar jedan od obaveznih stilova jer ukljucuje sve aspekte golurukog borennja i borenja razlicitim vrstama oruzija, i sastavni je deo stila pet zivotinja.
Stil tigra se odlikuje velikom snagom i pogodan je za ljude koji su prirodno jaki i krupni. Velika paznja se posvecuje jacanju muskulature. Postoje posebni sistemi vezbi kojima se jacaju kosti i misici, kao i posebne vezbe kojima se otupljuju nervni zavrseci u kozi. Ovako ojacano telo je neosetljivo na bol i otporno na mehanicke povrede, tako da je moguce ne samo primiti udarac protivnika bez posledica vec je moguce i primiti udarac nekim vrstama oruzija, takodje bez posledica. Isto tako, ovako ojacani ekstremiteti mogu povrediti protivnika samom blokadom udarca.Ovaj stil ima nekoliko podstilova, i izvrsio je uticaj na nekoliko drugih kug fu stilova od kojih su najpoznatiji: stil zmaja, Bak Mei, Orlova Kandza, Pa Kua, stil leoparda, stil krabe, stil majmuna, itd. Stil tigra je jedan od tri stila kung fu-a koje je trenirao Kambun Ueci, osnivac Ueci karate stila.
HONG TIGAR KUNG FU Ovaj stil je nastao iz Saolinskog stila tigra koji je primio neke tehnike stila beli zdral i zmajevog stila i razvijen je pre svega za odbranu od naoruzanih napadaca. Hong tigar je stil koji namenski pravljen za pripadnike carske garde i tehnike su koncipirane uglavnom za koriscenje raznih vrsta oruzija, i za razliku od vecine drugih stilova nema mentalnu komponentu. Ovaj sistem borbe su takodje koristile ubice koje su radile za vlasti, i on je bio zabranjen za bilo koga sem za nekolicinu odabranih gardista i vladinih agenata.
SU TIGAR
Su tigar je stil nastao iz Hong tigar stila i razvijen je isklucivo za koriscenje oruzija i to primarno koplja i oruzija zvanog tigrova racva ili tigrova viljuska. Izucava se u sklopu Hong stila kao nadgradnja za njegove osnovne tehnike bez oruzija ili kao samostalan sistem borenja.
CARSKI TIGAR
Ovaj stil je samo modernizovana varijanta Hong stila kung fu-a
Redak stil kung fu-a slican stilu beli tigar.
SANTUNG CRNI TIGAR
Potice iz Saolin hrama u Honan provinciji odakle se kasnije rasirio po severu Kine. Danas postoji vise stilova pod imenom Crni tigar ali oni ne moraju biti blisko povezani, mada se analizom tehnika moze zakljuciti da imaju iste korene. Poreklo Santng Crnog tigra moze se pratiti do 1870. godine do majstora Sigong Vang Zenjuan-a koji je svoju vestinu predao Sizu Vang Ziju,a on dalje Vang Ziksiao –u. Cetvrta generacija majstora ovog sistema je Su Fudjuan. Karakteriska ovog severnokineskog stila je izrazeniji rad nogu nego kod juznih varijanti kung fu-a tigra, kao neke tehnike hvatova koje se mogu naci u stilu orlove kandze.
SIU LAM CRNI TIGAR
Ovaj stil borenja razvio je majstor Vong Ceung iz Kvangdung provincije. Poceo je sa trniranjem sa nepunih 8 godina uceci njegov porodicni sistem „ gvozdene zice „. Sa 10 godina se razboleo malih boginja i bio odveden na lecenje u mesto 75 kilometara udaljeno od njegovog tadasnjeg mesta stanovanja jer nigde blize nije bilo lekara. Doktor Leung Su Ca, koji ga lecio od malih boginja, naucio ga „ 108 pokreta cvetajceg dlana na dvenoj lutki „. Sa 14 godina odlazi sa ujakom u Kanton da radi kao berac voca. Tamo je trnirao zmajev stil sa majstorom Fu Man-om. Sa 19 godina odlazi u Hong Kong da radi kao bastovan kod jedne evropske porodice. Tamo je radio zajedno sa Fung Pin Vai-em, bivsim monahom i naslednikom osnivaca Siu Lam stila tigra. Vai je pristao da poducava Ceunga i u roku od tri godine preneo mu je celokupno znanje. 1928. godine je osnovao svoju skolu borilackih vestina u Hong Kongu u kojoj je radio sve do svoje smrti.
Majsor Ceung je bio covek sitne gradje, ali izvanredno brzih pokreta, i vise se oslanjao na iznenadjenja i varke nego na sirovu snagu. Bio je veoma vest sa stapom i nije izgubio nijednu borbu. On je svoj sistem borbe unapredio dodajuci tehnike raznikh skola borenja, tako da je danas veoma tesko da jedna osoba savlada celo sistem zbog zaista velikog broja tehnika i formi koje sadrzi.
KUNG FU TIGROVE KANDZE ( FU JOV PAI)
Originalno ime ovog sistema bilo je “hark fu mun” sto znaci sistem crnog tigra, ali je ime kasnije promenjeno u „ Fu-Jov Pai iz Hoy Hong hrama“, od strane majstora Vong Bil Hong-a, u znak secanja na njegovog ucitelja, monaha koji je gostovao u hramu jedno vreme. Na zalost ime i licna istorija ovog monaha su ostali nepoznatai.
Vong Bil Hong(1841-1934). On je poceo kao praktikant Hung gar kung fu-a uceci kod cuvenog majstora Vong Kai Jing-a. Kasnije je nastavio da trenira kod njegovog sina Vong Kai Hunga, poznatog Kineskog heroja U Avgustu 1876. godine poce je da trenira sistem crnog tigra u Hoi Hong hramu. Vong Bil Hong je imao o dva ucenika, od kojih je jedan njegov sestric Vong Mun Toi.
Vong Mun Toi ( 1907-1960), Pre nego sto je postao ucenik svog ujaka trenirao je Hung Gar kung fu kod majstora Lam Sai Ving-a. Godine 1927. on odlazi kod svog ujaka na planinu Lor –Fov u provinciji Kanton, gde ostaje sedam godina.Nakon smrti ujaka 1934. emigrira u S.A.D gde radi kao instruktor borilackih vestina sve do svoje smrti 1960. godine.
Vai Hong rodjen 1938. godine nasledio je Vong Mun Toi-a i posle njegove smrti postao „grandmaster’ Fu Jov Pai kung fu-a.
TOSIAN CRNI TIGAR (hak fu pai) Legenda kaze da je ovaj stil nastao u manastiru Juzni Saolin u Fukien provinciji i daje odatle rasiren posredstvom putujucih monaha. Kada je stil dospeo u Tosian okrug tu je dalje razvijan i treniran u tajnosti. Ovaj stil je poceo da se trenira javno tek u drugoj polovini XX veka.
BELI TIGAR KUNG FU ( BAK FU PAI)
Jedan od najpoznatijih, ako ne i najpoznatiji stil tigra, osnovan od strane jednog od pet monaha( koji se nazivaju pet predaka ili pet staresina) koji su preziveli razaranje manastira Saolin od strane Mancu dinastije polovinom 17. veka. Ime tog monaha je Fong Doe Duk. Poreklom je iz porodice koja je generacijama davala visoke oficire, neretko generale, koji su slavu i imetak stekli sluzeci vladare Ming dinastije. Obicaj u to doba je zahtevao da porodice privilegovane da sluze direktno pod komandom cara, svoje naslednike, bilo da su sinovi ili cerke, adekvatno pripreme i obuce kako bi mogli da nastave porodicnu tradiciju i naslede polozaje svojih rodilteja. Otuda proistice lojalonst caru visokih drzavnih i vojnih zvanicnika. Kao rezultat tog obicaja mladi Fong Doe Duk je poslat na skolovanje u manastir Saolin, kako bi mogao dostojno da nasledi mesto koje je generacijama pripadalo njegovoj porodici. U to doba u manastiru se osim borilackih vestina proucavala jos i matematika, istorija, vojna taktika i strategija, tradicionalna medicina, filozofija, kaligrafija, knjizevnost, poznavanje biljaka, poznavanje i koriscenje ki energije, akopunktura, akopresura, i nauka o prirodnim silama. Kao sto se moze videti, skolovanje u manastiru nije bilo nimalo lako, obuhvatalo veliki broj oblastii davalo jedno siroko znanje potrebno vojnim zapovednicima i drzavnim cinovnicima. Fong Doe Duk je u manastiru upoznao dvojicu svojih kolega Mev Hing-a i Ji Sin Sim Si-a,koji su zajedno sa Bak Mei-em i Ng Mui jedni preziveli razaranje manastira. inace ovo petoro mladih ljudi, kasnije monaha, bili su vodje pobune protiv Mancu dinastije.
Posle desetogodisnjeg skolovanja ovi mladi ljudi su se vratili svojim porodicama i zauzeli visoke polozaje u vojsci – po predanju odmah su dobili generalske cinove, sto je malo verovatno. Vremenom su, vodeci mnogobrojne vojne operacije, postali iskusne vojskovodje i stratezi.
1644. godine dolazi do pada Ming dinastije i na vlast dolazi dinastija Mancu koja ce vladati Kinom sve do 1911. godine. Cetvorica prijatilja da bi spasili zivote beze u manastir Saolin i primaju monaski zavet. Odmah po dolasku u manastir oraganizuju pokret otpora i osnivaju tajno drustvo pod imenom,, Nebo i Zemlja „ koje u jednom momentu ima i milion sledbenika, a sam manastir postaje centar pobune.
Novi vladari Kine, uz pomoc evropskog najmodernijeg oruzija tog vremena, sravnili su manastir sa zemljom i tako unistili centar pobune. Po jednoj verziji, Bak Mei je izdao svoje saborce u momentu kada su konacno napravili strategiju za svrgavanje Mancu-a koja nije mogla da omane.
Pet napred pomenutih monaha je prezivelo bombardovanje hrama i razislo se svako na svoju stranu. Da bi potpuno zameli svoje tragove oni postaju taoisticki monasi i potpuno se predaju novom nacinu zivota. Svako ponaosob nastavlja treniranje i dalji razvoj vestina koje su poneli iz manastira i svako osniva svoj stil borenja. Fong Doe Duk osniva stil,, Beli tigar ’’ koji prenosi svojim rodjacima, i ovaj stil ostaje u familiji Duk sve do druge polovine XX veka kada pocinje javno da se poducava.
|
