Iako je poznat  kao južni stil, Choi Li Fut je “dete” i južnokineskih i severnokineskih stilova kung fu-a. Osnivač ovog stila je imao tri učitelja, dva sa juga i jednog sa severa. Stil kombinuje ručne tehnike južnih stilova i nožne tehnike i rad nogu južnih stilova.

Choi Li Fut  je osnovan 1836. godine od strane Chan Heung-a, poznatog borca iz tog perioda. Takođe poznat i kaoDin Yin i Dath Ting Chan Heunmg je rođen  23. Avgusta 1806. godine, u selu King Mei u provinciji Guandong. Borilačkim veštinama je počeo da se bavi u sedmoj godini, kada je prešao da živi kod strica, Chan Yuen Woo-a. Yuen Woo je bio poznati majstor koji je veštinu učio u manastiru Saolin u Fudjianu. Chan Heung  je pokazao veliki talenat u učenju i sa petnaest godina je bio toliko dobar u veštini Južnog Saolina da nije imao konkurenciju u nekoliko okolnih sela iako je bilo mnogo starijih i iskusnijih boraca, i veoma lako je dobio sve borbe. Sa nepunih sedamnaest godina je završio trening kod strica koji ga šalje kod svog prijatelja, takođe majstora Južnog Saolina , Li-Yau San-a. Kod ovog ucitelja je ostao četiri godine, i za to vreme je kompletirao veštinu Južnog Saolina. Li-Yau San je predložio mladom učeniku da bi trening bilo najbolje da nastavi kod budističkog monaha  Choi Fook-a koji živi na Lau Fu planini. Jedini problem je u tome što monah ne želi da prima učenike, već da bude ostavljen na miru kako bi mogao da se potpuno posveti Budizmu. Noseći pismo preporuke od Li-Yau San-a, Chan Heung-u je bilo potrebno prilično vremena da pronađe monaha, koji je inače imao opektinu na glavi koja je ostavila ružne ožiljke, pa su ga zvali monah sa ranjenom glavom. Chan Heung je monahu predao pismo svog predhodnog učitelja i bio jako iznenađen i razočaran kada ga je monah odbio. Bilo potrebno prilično upornosti i preklinjanja da bi ga monah primio za učenika, i to samo da ga podučava budizmu, ne i borilačkim veštinama. Tako je Heung preko dana dobijao lekcije iz budizma, a noću vežbao. Jednom je Heung bacao kamenje u vazduh i razbijao ih nogom pre negom što padnu na zemlju. Monah je bio zainteresovan po prvi put za ono što Heung trenira, pitao ga je da li je to najbolje sto može, a zatim mu pokazao kamen od preko trideset kilograma i rekao da ga šutne četiri metra daleko. Heung je uspeo da šutne kamen jedva četiri metra i pri tome jako povredio nogu. Umesto da ga pohvali, monah je zavukao stopalo pod stenu i bez napora je podigao u vazduh. Ponovo je Heung molio monaha da ga uzme za učenika, i ovaj je pristao, tako da je Heung tu ostao narednih devet godina. Posle završeniog treninga Heung se vratio u svoje rodno mesto i naredne dve godine proveo kombinujući veštine sva tri učitelja.

Novu veštinu je nazvao Chi Li Fut, po imenima svojih učitelja, i osnovao je školu u porodičnom hramu u rodnom selu 1836. godine. Kako je njegova reputacija rasla, bukvalno stotine ljudi su  dolazile na obuku. Nedugo po osnivanju škole, izbili su opijumski ratovi koji su opustošili Kinu. Kao pravi patriota Heung je otišao u dobrovoljce, da brani zemlju od Britanaca. Posle poraza Kine 1842. on se vratio svojoj porodici. Suprotstavljajući se Mancu dinastiji, izmedju 1847. i 1850. godine nastaje veliki broj tajnih društava koje se sa više ili manje uspeha bore protiv korumpirane vlade i administracije koja je doprinela porazu Kine. Pod vođstvom Hong Xiu Quan-a, pobunjene trijade su do nogu potukle carsku vojsku u Guanxi-ju 1850. godine, i narednih dvadesetak godina je trajalo uspostavljeno kraljevstvo Tai Ping Tian Guo. Tokom pobune Heungovi učenici su ga molili da se priključi pobunjenicima, ali ih je on kao ubeđeni budista odbio, ipak nikome nije uskratio obuku u borilačkim veštinama. Kada su carske trupe vršile nasilnu mobilizaciju u Ghuandongu kako bi okupile trupe za borbu protiv pobunjenika, Chan Heung je napustio svoje selo zajedno sa porodicom. Konačno, kada vise nije bilo izbora on uzima učesće u pobuni i osniva veliki broj Choi Li Fut škola na jugu Kine. Te škole su poslužile kao jezgro iz koga su se dalje širile revolucionarne ideje.

Kada je Tai Ping Tian Guo kraljevina propala, Heung napusta Kinu i ostaje u inostranstvu naredne četiri godine. Kasnije se vratio u svoje rodno mesto, gde je preminuo u 69.godini. Veštinu su nasledila njegova dva sina, Chan On-pak i Chan Koon Pak, koji su takođe bili izuzetni majstori i borci. Stariji brat Chan On-pak je rođen 1839. godine. Njegova specijalnost je bilo dugo koplje, koje je koristio sa takvim majstorstvom  da je bio poznat u citavoj Kini. 1894. godine, dva njegova učenika su uzela učešće u pobuni dr.Sun Yat-Sin-a, gde su imali zapaženu ulogu. Ova pobuna je postavila temelje republike Kine. Mlađi brat Chan Koon Pak se odselio u Kong Moon  gde se u prvo vreme bavio trgovinom. Njegova slava ga je pratila, tako da uskoro nije imao vremena da se bavi trgovinom i sve svoje napore usmerio na sirenje Choi Lee Fut vestine.

Chan Heung je originalno imao osamnaest asistenata koji su kasnije osnovali svoje skole širom Kine i popularizovali Choi Li Fut.