Džudo ima ponešto za svakoga. Za decu, on je prirodna aktivnost koja im leži, pošto podseća na delimično disciplinovano igralište gde se tumbaju i prevrću. Za odrasle, on je fizički zahtevan sport, odlična borilačku osnova, fitnes trening i jača karakter.

Osnovao ga je 1882 godine Džigoro Kano (Jigoro Kano) u Tokiju. Samo ime Džudo često je prevođeno kao "nežna veština". Ovo ne znači da postoji bilo šta nežno, već da se sili nikada ne suprotstavlja već se uče rešenja kako se sila napada koristi protiv napadača.

Tehnički, Džudo se sastoji od tri glavne oblasti:

• bacanja
• parter (davljenja, poluge, gušenja)
• udaračke tehnike (šutiranje i udaranje)
  

Početak učenja

U Džudou, učićete kako da pobedite bilo koga, bez obzira na fizičku veličinu. Finese bacanja znatno variraju u zavisnosti od fizičkih atributa protivnika. To znači da morate vežbati bacanja sa sto više partnera različite veličine.

Jedina oprema potrebna za Džudo je kimono. Džudo kimono treba da bude komotan i jak, dovoljno da izdrži dosta cimanja i guranja.

Kada se učlanite u klub, prvo ćete učiti kak pravilno da padnete, a zatim će vas postepeno uvesti u svet obaranja i bacanja. Za početak nije neophodno biti super-fit. Postepeno učenje Džudo tehnika će ojačati vaš organizam za intenzivniju borbu kasnije.

Lična higijena je važna u Džudou. Kimono mora da se pere i održava belim. Nokti na nogama i rukama moraju biti skraćeni i čisti da bi se izbegle ogrebotine i zasecanje kože protivnika. Noge moraju biti čiste, a sav nakit se skida pre treninga.

Ubijeni tabani, cevanice u modricama, crvenilo od strunjača (mat-burns) i nategnut vrat su najčešći problemi početnika. Nastavite sa treningom i sve će nestati zauvek.

Pravilno padanje

1. Pada se na leđa.

2. Uvucite bradu, što će glavu zadržati iznad strunjače i sprečiti da stigne dole posle udarca leđima i opali još jače efektom biča.

3. Udarite slobodnom rukom jako o strunjaču u momentu kada je vaša leđa dotaknu.

Metod uvežbavanja prvog pada je pad napred sa opruženim završetkom. Ova figura podseća na gimnastički kolut napred, osim što se radi po dijagonali leđa umesto simetrično pravo.

Pravilan hvat

Većina Džudo bacanja se izvodi dok protivnika držimo za gornji deo kimona. U standardnom početnom hvatu, obe ruke čvrsto drže "revere" kimona. Kasnije se uče hvatovi za rukave, kombinovani, ukršteni...

Kretanje po strunjači

Ispravan džudo stav je uspravan, stopala razdvojena do širine ramena. Ovaj stav je potrebno održati što duže moguće u borbi kretanjem po strunjačama. Čučanj ili čirenje nogu smanjuje pokretljivost. Najbolje je držati leđa pravo, glavu gore i kretati se opušteno (relaksirano ali ne mlitavo).

Bacanja

Ipon Sajonage (Ippon Seoiage) - bacanje preko ramena povlačenjem jedne ruke	Harajgoši (Harai Goshi) - bacanje preko kuka čišćenjemstajne noge	Osoto Gari - saplitanje/sasecanje spolja

Trening

U Džudou, čovek najbolje napreduje kada pomaže drugima. Pazi se da se ne povredi partner, i ista takvu pažnju treba očekivati zauzvrat.

Suština Džudo veštine

Kyuzo Mifune demonstrira